" A
M
B E
Prevod Milena Žegarac Za izdavača Stevan Korolija
„Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi?"
Mt. 16,26
Razmislite o osećanju koje se javlja u vama kada vas hvale, obasipaju vas komplimentima, kada uvažavaju nešto što ste uradili, kada vas prihvataju kao ličnost. Mislite zatim, s druge tačke gledišta, na osećanja koja se bude u vama pri zalasku sunca ili u zoru, pred lepotom prirode uopšte, ili kada čitate neku knjigu ili gledate film kojima se potpuno prepuštate. Uporedite ta osećanja sa onim što ste osetili kada vas hvale - sa osećanjem koje, u suštini, potiče od „samoveličanja", od „samouzdizanja", što su tzv. „spoljašnja" osećanja, dok osećanja druge, vrste potiču od „samoostvarenja" - to su osećanja duše. Razmotrite sada vaša osećanja prilikom nekog uspeha, kada nešto postignete, pobedite u nekom takmičenju, dobijete neku opkladu ili se istaknete u nekoj diskusiji. Uporedite ova osećanja sa radošću koju osećate, na primer, kada ste zaista zadovoljni nečim što radite, radom koji vas potpuno ispunjava, kome se prepuštate svim svojim bićem. Prva osećanja dolaze spolja,' a drugo iznutra, kao osećanje duše. Još jedno poredenje: setite se šta ste osećali kada ste u rukama imali moć, kada ste bili naredbodavac i kada
Anteni De Melo
su drugi gledali u vas, spremni da vas poslušaju, kada ste bili popularni. Ovom osećanju suprotstavite osećanje intimnosti, ispunjenosti koju ste osetili kada vam je bilo lepo u društvu nekog prijatelja, ili na nekom bezbrižnom i veselom izletu. Na ovoj tački, pokušajte da shvatite pravu suštinu osećanja koja dolaze spolja, ne iz samoostvarenja, već od samouzdizanja. To nisu prirodna osećanja - njih su stvorili vaše društvo i kultura, da bi vas učinili produktivnim i držali vas pod kontrolom. Ta osećanja ne daju vam nikad takvu ispunjenost i sreću kao kada vas zadivi priroda, kada uživate u društvu prijatelja, ili u radu kome se prepuštate. Osećanja koja vam je nametnulo društvo usmerena su na to da izazovu opijenost sobom i kao rezultat javlja se... praznina. Posmatrajte tok svoga dana ili čitavih nedelju dana i razmislite: za koliko aktivnosti koje ste obavili ili učestvovali u njima možete reći da su bile imune od večite želje za isticanjem, za uzbuđenjima, od težnje da osvojite pažnju, aplauze, slavu, popularnost, uspeh ili moć? A sada pogledajte ljude oko sebe. Nalazite li među njima jednu jedinu osobu koja nije u potrazi za tim prizemnim zadovoljstvima, koja nije podjarmljena njima, koja nije alava i sebična, koja svesno ili nesvesno ne provodi ni trenutak svog postojanja u traženju svega toga? Kada sve to sagledate, shvatićete kako se ljudi upinju da osvoje svet, živeći potpuno praznim životom, uz ishod potpunog gubljenja svoje duše. Da zaključimo jednom parabolom na ovu temu. Grupa turista udobno sedi u autobusu i putuje. Kraj njih promiču jezera, planine, livade i reke. Ali zavese na prozorima su spuštene i oni, ne znajući šta je van autobusa, čitavo putovanje provode u raspravama ko zaslužuje da sedi napred, ko je najprivlačniji ili uživa najveći ugled među njima, i tako dalje, a onda... putovanje se okončava.
PUT LJUBAVI
„Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svojega i mater i ženu i decu i braću i sestre pa i život svoj ne može biti moj učenik."
Lk. 14,26
Pažljivo gledajte oko sebe i videćete nesreću koja vlada u svetu, oko vas i u vama. Šta je uzrok tome? Možda ćete reći: usamljenost, potlačenost, ratovi, beda, pokvarenost, ateizam.. . ali grešite. Samo jedan je uzrok vaskolike nesreće - lažna ubeđenja kojih se držite, ubeđenja toliko raširena i ukorenjena, tako čvrsto utemeljena, da nikad niste ni pomislili kako bi trebalo raspravljati o njima. Zbog takvih naopakih ubeđenja vidite svet i same sebe u iskrivljenoj perspektivi. Vaše mentalne šeme tako su ubedljive, a pritisak društva kome ste izloženi toliko je snažan, da ste bukvalno dužni da gledate svet oko sebe na taj naopak način. Nema vam spasa, baš zato što nikad i ne posumnjate da kratkovido gledate na svet, da je vaš način razmišljanja možda nakaradan i izopačen, i da su vaša ubeđenja u osnovi lažna. Osvrnite se još malo oko sebe, ne biste li možda pronašli jednu jedinu osobu koja je autentično srećna, oslobođena strahova, nesigurnosti, napetosti i briga -ako imate sreće, otkrićete jednu u sto hiljada.
Antoni De Melo
Ovo bi trebalo da vas navede da s rezervom gledate na programiranost i ubedenja zajednička vama i ljudima oko vas. Međutim, vi ste takođe programirani da živite bez sumnji, bez suvišnih dilema, programirani da verujete u stavove koje vam je usadila vaša tradicija, kultura, društvo i religija. I, ako ne nalazite da ste srećni, dresirani ste da oplakujete same sebe, umesto da okrivite svoje uzore, predrasude, kulturna i nasleđena ubedenja. Da bi situacija bila još tragičnija, tu je i činjenica da su mnogi medu nama do te mere bili izloženi pranju mozga, da nisu čak ni svesni da su nesrećni - kao čovek koji sanja, ne znajući da samo sanja. Koja su ta lažna ubedenja koja nam blokiraju put ka sreći? Evo nekih. Prvo: ne možete biti srećni ako nemate sve ono za šta ste vezani i što smatrate tako dragocenim. Sušta laž. Ne postoji ni jedan trenutak u vašem životu u kome nemate sve što je potrebno da biste bili srećni. Vaša nesreća potiče od toga što usmeravate svoju pažnju na ono što nemate, umesto na to što u određenom trenutku imate. Druga lažna ideja: sreća je negde u budućnosti. Netačno. Srećni ste tu gde ste, i baš u ovom času; ali vi to ne znate, jer su vas lažna ubedenja i naopako viđenje sveta začaurili u strepnje, nespokojstva, veze i sukobe, načinivši od vas odgovornu pedalu u igrama za koje ste programirani, i pri tom vas ubedili da morate učestvovati u njima. Kada biste bili kadri da vidite čitavu tu farsu s naličja, otkrili biste da ste srećni a da to i ne znate. Još jedno lažno ubeđenje: sreća se postiže ako čovek uspešno manipuliše situacijama i ljudima koji ga okružuju. Nije istina. Ljudi glupavo rasipaju ogromnu energiju da bi „rekonstruisali" svet. Ako je vaša sudbina da
PUT LJUBAVI
menjate svet, u redu - samo napred, menjajte ga, ali nemojte da uobražavate kako će vas to učiniti srećnim. Ono što vas čini srećnim ili nesrećnim nisu svet i ljudi oko vas, već samo misli u vašoj glavi. Koliko je zaludno tražiti orlovske gnezdo na dnu okeana, toliko je zaludno tražiti sreću u spoljnom svetu. Ako zaista želite sreću, ne rasipajte energiju tražeći sredstva protiv svoje ćelavosti, ili trudeći se da oblikujete mišićavo telo, ili menjajući kuću, posao, bračnu vezu, stil života ili čak sopstvenu ličnost. Kada biste možda i uspeli da promenite sve te stvari, da svoj izgled učinite privlačnijim, svoju ličnost kompleksnijom, da nađete lepši ambijent za svoj život, itd., da li ste pomislili kako biste možda, uprkos svemu tome, ostali nesrećni? Najskrivenijim delom svoga bića vi znate da je to istina, ali svejedno i dalje razbacujete snagu i energiju u potrazi za nečim što vas (a to već unapred znate) ne može trajno usrećiti. Evo još jednog lažnog ubeđenja: srećni smo kada nam se sve želje ostvare. Još jedna neistina. U stvarnosti, baš su te želje i veze ono što vas čini napetim, frustriranim, nervoznim, nesigurnim i uplašenim. Sastavite spisak svih svojih veza i želja, i pored svake dopišite: „U dubini svoga bića znam, čak i kad bi mi se to ispunilo, ne bih mi se ostvarila trajna sreća". Razmislite o istinitosti ove tvrdnje. Ispunjenje neke želje može nam najviše dati munjevitu opijenost, kratkotrajnu radost, ali tako nešto ne treba brkati sa srećom. Šta je onda sreća? Malo je takvih koji mogu da odgovore, a niko od njih ne ume to izraziti recima. Jer, sreća ne može da se iskaže. Da li biste mogli da opišete svetlost ljudima koji su čitav život proveli u mraku? Ili da opišete stvarnost nekome ko samo sanja? Spoznaj svoj mrak i on će nestati - tada ćeš saznati šta je svetlost. Spoznaj svoje košmare onakve kakvi zaista jesu i oni će iščeznuti, a ti ćeš se probuditi u stvarnost. Spoznaj svoja lažna ubeđenja i ona će se izgubiti - samo na taj način okusićete šta je sreća.
Antoni De Melo
Kad ljudi tragaju za srećom na naopak način, zašto ne pokušaju da razjasne sebi svoja lažna ubeđenja? Kao prvo, zato što ih nikad ne vide kao lažna; ne vide ih čak ni kao ubeđenja, već bukvalno kao činjenice, kao objektivnu stvarnost, toliko su duboko zaglibljeni u svoju programiranost. Drugo, zato što su prestravljeni idejom da bi mogli da izgube jedini svet koji poznaju - svet želja, veza, strahova, društvenih pritisaka, napetosti, ambicija, strepnji, krivice; svet s bljeskovima užitka, olakšanja i opijenosti koje stvari u njihovom svetu mogu da im pruže. Pokušajte da zamislite čoveka koji se užasava da izađe iz svog košmara zato što je, na kraju krajeva, to jedini svet koji on poznaje - i eto vam fotografije vas i ljudi koji vas okružuju. Ukoliko želite da dostignete trajnu sreću i spokojstvo, morate biti spremni da odbacite oca, majku, pa čak i sopstveni život, i da kažete zbogom svemu što posedujete. Na koji način? Ne bukvalnim odbacivanjem svekolike stvarnosti od koje je sazdan vaš život (jer biste uvek ostali vezani za ono što ste na silu odbacili), već sagledavši sve to kao privid, što stvarno i jeste. Ako se tako postavite, bez ikakvog je značaja da li ćete odbaciti te stvari ili ne - one gube svoju moć nad vama, svoju sposobnost da vas povrede, i vi se najzad budite iz svojih snova, iz mraka, iza vas ostaju svi vaši strahovi, sva vaša nesreća. Odvojite ipak neko vreme i potrudite se da ogoljeno sagledate, kakve stvarno jesu, stvari za koje pokušavate da se zakačite, sva ta priviđenja koja vam s jedne strane pružaju omamljenost i užitak, ali i nesigurnost, patnje, napetost, strepnju i nesreću. Otac i majka - privid; žena i deca, braća i sestre -privid; sve što posedujete - privid; vaš sadašnji život -privid; bilo koja stvar za koju ste vezani i koja, po vama, jedina može da vas usreći - privid.
10
PUT LJUBAVI
Na toj tački odbacićete majku i oca, ženu i decu, braću i sestre, kao i sopstveni život sa svim dobrima -prestaćete da se kačite i vezujete za sve ove stvari, i tako ćete poništiti njihovu sposobnost da vas povrede. Na toj tački, najzad, doživećete to tajanstveno stanje koje se ne može opisati niti izraziti: uronjenost u sreću i duševni mir, i shvatićete koliko je istinito da se svakome ko odbije da se grčevito drži majke, oca, žene i dece, braće i sestara, zemlje ili kuće... stostruko vraća, i on konačno stupa u večni život.
11
A n ton i De Melo
,,I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju, idi sa njim dve."
Mt. 5,40-41
Ako razmotrite način na koji ste „konstruisani" i na koji „funkcionišete", otkrićete da je u vaš mozak ubačen kompletan program, sa čitavom serijom zahteva koji vam govore kako bi trebalo da se odvijaju stvari u svetu oko vas, kakvi bi trebalo da budete i, samim tim, šta bi trebalo da želite. . . Ko je odgovoran za tu programiranost? Svakako niste vi - niste vi utemeljili te osnovne elemente kao što su vaši prohtevi, želje, takozvane potrebe, vaše vrednosti, ukusi, stavovi, navike. Vaši roditelji, društvo u kome ste ponikli i u kome živite, vaš kulturalni ambijent, religija, vaš osobeni izgled, odgovorni su za operativne sheme kompjutera koji je usađen u vama. Sve u svemu, bilo da ste mladi ili stari, nezavisno od pravca u kome se krećete, taj komjuter hoda zajedno s vama, aktivan i delotvoran u svakom svesnom trenutku vašeg dana, i ultimativno zahteva od života, drugih ljudi ili vas, da zadovoljite njegove potrebe.
12
PUT LJUBAVI
Kada je njegovim zahtevima udovoljeno, kompjuter vam dopušta da budete spokojni i srećni; u suprotnom -čak i ako nimalo niste krivi zbog toga - kompjuter budi u vama negativne emotivne reakcije koje vas pune bolom i patnjom. Ako se, na primer, ljudi ne ponašaju prema očekivanjima vašeg kompjutera, on izaziva u vama osećanja frustracije, besa i gorčine. Ili, kada izgubite kontrolu nad događajima, kada se budućnost ukazuje nesigurnom, vaš kompjuter čini da osetite napetost, strepnju, zabrinutost. Vi onda trošite mnogo energije da biste nekako prevazišli ta negativna osećanja. I uglavnom uspevate u tome, ali samo tako što još više produbljujete težnju da rekonstruišete svet oko sebe, sve da bi zadovoljili zahteve svog kompjutera. Tako sebi obezbeđujete mrvice privremene sreće. Privremene, jer u svakom trenutku može iskrsnuti neka nova nezgoda (voz kasni, telefon se blokira, pismo ne stiže na vreme), bilo šta suprotno programiranim predviđanjima vašeg kompjutera, koji onda vraća stvar na početak, sa svojim neudovoljenim zahtevima. I tako živite prilično mučnom egzistencijom, neprestano pod pritiskom stvari i ljudi oko vas, večito težeći da prilagodite sve te ljude i stvari naredbama svog kompjutera, da biste s vremena na vreme mogli da uživate u trenucima spokojstva koje vam se pruža, tj. u kratkim pauzama kada vaš kompjuter miruje sa svojim programima. Postoji li neki izlaz? Da, postoji. Sigurno je da ne možete zagospodariti svojom uslovljenošću za kratko vreme. Možda vam to nikad neće uspeti. Ali to nije toliko važno. Pokušajte ovakoi zamislite da ste se našli u neprijatnoj situaciji ili u društvu neke vama neprijatne osobe. Videćete kako vaš kompjuter smesta stupa u akciju, navodeći vas da izbegnete ili promenite takvu situaciju. Međutim, ako ništa ne učinite u tom pravcu, on insistira još jače, i ubrzo či13
Antoni De Melo
ni da osetite razdraženost, zebnju, krivicu ili ko zna koje drugo negativno osećanje. Ali, ukoliko nastavite da razmišljate na temu nezgodne situacije ili neprijatne osobe, uvidećete da negativne emocije u vama ne potiču od njih. Situacije i ljudi, u suštini, idu svojim putem, one su to što jesu, dobre ili loše. Vaš kompjuter je taj koji, na osnovu svojih programa, izaziva vaše negativne reakcije u kontaktu s njima. Ovo ćete još bolje shvatiti kad vam postane jasno da neka druga osoba, s drukčijim programom od vašeg, u dodiru sa istim situacijama ili osobama može reagovati sasvim spokojno, ili je one čak mogu uveseljavati. Nemojte se zaustaviti u razmišljanju sve dok ne dođete do sledeće istine: jedini razlog što i vi ne reagujete tako spokojno ili veselo je u tome što vaš kompjuter slepo insistira da rekonstruišete stvarnost, kako bi se prilagodila njegovim programima. Posmatrajte sve te stvari sa distance i videćete kakav će se čudesan preobražaj desiti u vama. Kada konačno shvatite ovu istinu i trajnije sprečite svoj unutrašnji kompjuter da u vama budi negativne reakcije, moći ćete da preduzmete svaku akciju za koju se osećate sposobnim - da izbegnete neprijatnu situaciju ili zaobiđete osobu koja vas nervira, kao i da, recimo, pokušate da ih promenite; možete se suprotstaviti, da bi se poštovalo vaše pravo i pravo drugih ljudi; možete čak primeniti i fizičku silu. Ali sve to možete preduzeti tek kada zagospodarite svojom emocionalnom pometnjom, jer će tada vaše ponašanje biti plod smirenosti i ljubavi, umesto neurotične želje da ućutkate kompjuter u sebi ili se prilagodite njegovim programima. I tako, najzad ćete se otarasiti negativnih osećanja kojim vas je punio. Tada ćete shvatiti koliko je duboka mudrost u izreci: „I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uz14
PUT LJUBAVI
me, podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju, idi sa njim dve." Na ovoj tački, postaće vam jasno i očigledno da istinska prinuda ne dolazi od onoga koji hoće da te izvede na sud, već od despota koji vas tera ropski da mu služite, unutrašnjeg kompjutera koji svojim programima uništava bezbrižnost i spokojstvo vašeg duha, kad god objektivne okolnosti u spoljnom svetu ne odgovaraju njegovim zahtevima. Ali, baš zbog te prinude, koja izvire iz vaše uslovljenosti, vi imate snažnu potrebu da se oslobodite. Samo pod tim uslovima iskusićete unutrašnju slobodu koja je jedini prihvatljivi podstrek za bilo kakvu socijalnu revoluciju, jer vas tada snažno osećanje (čak strast) koje se na prizore društvenih nepravdi budi u vašem srcu, podstiče da učinite nešto konkretno. A to ne izvire više iz vaše uslovljenosti ili vašeg 'ega', već iz objektivne realnosti.
15
Antom De Meto
„A on se snuždi zbog ove reci i otide žalostan, jer bejaše vrlo bogat."
Mk. 10,22
Da li vas je ikad uzdrmalo osećanje kako ste predodređeni da budete nesrećni, i da će zato, šta god preduzeli u pravcu dostizanja sreće, svi napori biti osuđeni na propast? Kao kada biste nahranili kompjuter matematičkim formulama, da bi svaki put pobesneli kada mu zatražite da vam pokaže Šekspirove stihove! Želite li sreću? Ono što vam je potrebno nije napor, čak ni dobra volja, nisu to ni iskrene želje - potrebna vam je samo precizna svest o sopstvenoj programiranosti. Eto kakav je preokret nastao: pre svih ostalih, vaša okolina i kultura naučili su vas da verujete kako ne možete biti srećni bez određenih ljudi i određenih stvari. Pogledajte oko sebe - na sve strane ljudi koji uistinu baziraju sopstveni život na slepo utemeljenoj pretpostavci da je bez određenih stvari (recimo novca, moći, uspeha, dobrog glasa, ljubavi, prijateljstva, duhovnog uzdizanja, Boga) nemoguće biti srećan. Kad smo već kod toga, koja je vaša formula? Kada jednom progutate pilulu ličnog ubeđenja, u vama se prirodno javlja strast prema određenoj osobi ili nekoj stvari, za koje ste uvereni kako su vam neophodni 16
PUT LJUBAVI
da biste bili srećni. Zato ulažete silnu energiju i trud da se što čvršće vežete za te, vama tako dragocene objekte, kada ste ih se konačno dočepali; istovremeno, morate da uložite određen napor kako biste otklonili svaku mogućnost da ih izgubite. To vas osuđuje na veliku emocionalnu zavisnost, jer su objekti za koje ste se vezali nad vama zadobili moć da drhtite kada ih osvojite, da vas drže u napetosti kada ih nemate, da se osetite mizerno kada vam se desi da ih izgubite. Zaustavite se sada na trenutak i zgrozite se nad beskonačnom listom veza čiji ste zatočenik i rob postali. Dovoljno je da mislite na konkretne osobe i stvari, ne na apstraktne pojmove. Od trenutka kada se upetljate u ovu mrežu zavisnosti, vi usmeravate sve svoje snage, u svakom trenutku svog života, da drukčije rekonstruišete svet oko vas, ne bi li vam to obezbedilo osvajanje objekata za koje ste vezani. Ali to vremenom postaje sve stresnije i ostavlja vam sve manje snage da se upustite u stvarni život, da živite punim plućima. Povrh svega, to je veoma težak zadatak, u ovom svetu koji se neprestano menja i izmiče svakoj našoj težnji da ga kontrolišemo. I tako, umesto maksimalno ostvarenog života, nalazite sebe osuđene na život prepun frustracija, strepnji, nesigurnosti, razočaranja. Svakako, u kratkotrajnim intervalima svet popušta pred vašim naporima i prilagođava se vašim željama - i vi ste onda privremeno usrećeni. Ili, bolje rečeno, doživljavate bljesak užitka koji u suštini nije sreća, jer se iza toga krije strah da će taj svet stvari i osoba koji ste s teškom mukom prilagodili svojoj meri, iznenada izmaknuti vašoj kontroli i ostaviti vas na cedilu; a to je ono što se neumitno dešava, pre ili kasnije. Ima još jedan detalj na koji treba obratiti pažnju -kad god vas obuzmu zabrinutost i strah, to je samo zato što možete izgubiti ili ne dostignuti objekat za koga ste vezani. Zar nije tako?
17
Antoni De Melo
Kad god vas obuzme ljubomora, zar to nije zato što bi neko mogao da utekne s dragocenim obje..."
|
You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.
|
|
Comments
