"Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah, izgubljenost, sukobe u srcima ljudi. Zamislite da vam neko pruži priliku da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko pruži priliku da zaustavite svo to užasno traćenje energije, zdravlja, emocija. Zamislite da vam neko pokaže put kojim se može postići da stvarno volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno prožeti ljubavlju...
Ljudi ne žive. Većina vas ne živi, samo održava život u svom telu. To nije život. Vi ne živite, sve dok vam ne postane potpuno nevažno da li ćete živeti ili umreti. Na toj tački počinjete da živite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni život, tek tada ga živite. Međutim, ako neprestano štitite svoj život, vi ste mrtvi... Da li ste spremni da sve stavite na kocku? Najvažnija je spremnost da naučimo nešto novo. Mogućnost buđenja je u direktnoj proporciji sa količinom istine koju smo spremni da hrabro prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas obasja svetlost, najlepše je iskustvo na svetu! Nemojte tražiti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tek tada ćete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je, tada ćete promeniti šta god vam se čini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa očiju. Ukoliko to ne učinite, izgubili ste pravo da promenite bilo šta. Ako ne budemo varali sebe, nećemo varati ni druge. Tada ćemo ih voleti. U suprotnom, živećemo čitav život u zabludi o drugima, s našim iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnošću...
.D BUĐENJE
MILIVOJŠA IVANKA socijalni radnik
A
L
B E
Naslov originala
AWARENESS Anthony de Mello
Preveo i priredio Plavio Rigonat
Copyright za Jugoslaviju Plavio Rigonat
»Scena proizvodnja ove knjige i trgovina istom najstrože se kažnjava. ||;(7 u vezi sa Cl. 172 krivičnog zakona Srbije.)
Da li ste budni?
Većina ljudi je, i neznajući to, uspavana. Rađaju se uspavani, žive uspavani, žene se i udaju uspavani, podižu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i čudesnost onoga što nazivamo ljudskom egzistencijom. Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slažu se u jednom: da je sve dobro, sve je, dobro. Čak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravn6, čudan paradoks. Pa ipak, većina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. Žive u košmaru. Jedan čovek lupa na vrata sobe svoga sina. "Čarli", kaže, "probudi se!" "Neću da ustanem, tata", odgovori mu Čarli. Otac viče: "Ustaj, moraš u školu!" "Neću da idem u školu", kaže Čarli. Otac ga pita: "A zašto nećeš?" "Iz tri razloga," kaže Čarli. "Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće, mrzim školu." Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sad ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih moraš da odeš u školu; kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset pet godina; a treće, jer si direktor." Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste više mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se zabavljate svojim igračkama.
Antoni De Melo
Većina ljudi tvrdi kako hoće da izađu iz dečjeg vrtića, ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo žele da povrate svoje polomljene igračke. 'Vratite mi moju ženu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh." To je ono što ljudi žele: samo nove igračke. Sve je u tome. Čak će vam i najbolji psiholozi reći da ljudi u suštini ne žele da budu izlečeni. -Oni samo traže olakšanje; izlečenje bi bilo previše bolno. Buđenje nije prijatno. Čovek lepo leži u krevetu, buđenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokušava da probudi ljude oko sebe. Nadam se da ću umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne učinim ni najmanji pokušaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tiče, i pored toga što vam povremeno kažem: "Probudite se!" Ja samo treba da produžim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples. Ako prihvatite nešto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaša stvar. Kao što kažu Arabljani: "Priroda kiše je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cveće u oazi."
Očekujete li pomoć?
Mislite li da ću nekom pomoći? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne očekujte od mene da-ikome pomognem. Ja ne očekujem ni da ikome naškodim. Ako vam bude škodilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo vaša zasluga. Zaista je tako! Verujete li možda da će vam ljudi pomoći? Nije tako. Verujete li da će vam ljudi pružiti podršku? Uopšte nije tako. Na jednom kursu grupne terapije, žena koja je bila upravnik jednog internata, rekla mi je: "Mislim da me
____________________________________________BUĐENJE
moja direktorka ne podržava." "Zašto to mislite?" upitao sam je. "Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat", odgovorila mi je. "Nikada nisam čula ni reč pohvale ili kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo da ja poznajem vašu direktoricu. Zamislimo da čak tačno znam šta ona misli o vama. I eto, ja vam kažem (izigravajući pretpostavljenu) - 'Čujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiđem samo zato što u vašem internatu sve funkcioniše kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znam da je to vaša zasluga, tako da je sve u redu.' I, kako se sada osećate?" "Odlično", odgovorila je. "Dobro", rekao sam, "da li biste hteli da izađete iz prostorije na nekoliko minuta? To je" deo vežbe." Linda je izašla. Dok je bila napolju, rekao sam ostalima u grupi: "Ja sam i dalje direktorica, važi? Linda je najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naših interanta. U suštini, ne odlazim u njen internat samo zato što ne mogu da podnesem to što ona tamo radi. To je zaista užasno. Ali ako joj kažem istinu, te sirote učenice samo će još više stradati. Zamenićemo je za godinu ili dve - već pripremamo jednu osobu za to. U međuvremennu, smislila sam da joj kažem nekoliko lepih reči da bih je odobrovoljila. Šta mislite o svemu tome?" "Možda je to bilo jedino rešenje u takvoj situaciji", odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu i pitao je da li se i dalje dobro oseća. "Naravno", rekla je. Činjenica je da uglavnom samo konstruišemo svoje misli i osecanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, zajedno «a ubeđenjem da nam drugi ljudi pomažu. Mislite li da možda pomažete nekome zato što ste zaljubljeni? Lepo, kazaću vam nešto. Nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o određenoj osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite malo: nikada niste ni u koga zaljubljeni - zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu o određenoj osobi. Tako se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaša ideja menja.
Antoni De Melo
"Kako si mogao da me razočaraš kad sam toliko verovala u tebe?" kazaćete nekom. Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubeđenje samo je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u šta verujemo samo je sopstveni sud o određenoj osobi. Na šta se onda žalite? Činjenica je da nikome nije pi ljatno da prizna kako mu je prosuđivanje bilo pogrešno. Nije baš laskavo priznati tako n- što, i zato ljudi radije govore: "Kako si mogao da me razočaraš?" Vraćam se, dakle, na poemu - ljudi u suštini ne žele da odrastu, ne žele da se promene, ne žele da budu srećni. Kao što mi je neko jednom rekao: "Ne pokušavaj da ih učiniš srećnim, samo ćeš nastradati. Ne pokušavaj da naučiš svinju da peva - samo ćeš straćiti vreme, a svinja će sauno da se nervira." Jedan čovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za susednim stolom ima bananu u uvetu - bananu u uvetu! Čovek pomisli: "Možda bi trebalo da mu kažem?... Ma neću -šta me se to tiče." Ali sve to počne da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri čašice, obrati se tipu za susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu." A tip mu kaže: "Molim?" Čovek mu ponovi: "Imate bananu u uvetu." "Molim, šta ste rekli?" kaže mu tip. "IMATE BANANU U UVETU!" prodere se čovek. "Malo glasnije", uzvrati mu ovaj. "Imam bananu u uvetu!" Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to što imaš i ukloni se. Ako im pomogne -dobro je; ako ne pomogne - nikom ništa!
BUĐENJE
Koliko smo iskreni prema sebi?
Prvo što treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne želite. Prvi korak ka buđenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopšte nije prijatno. Vi ne želite da budete srećni. Hoćete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Možete da zažmurite dok rešavate, ili da to radite otvorenih očiju -nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokušajte da mu u mislima kažete: "Više mi je stalo do moje sreće nego do tebe." Pazite šta se događa. "Više mi je stalo do moje sreće, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreću." Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivši ove reci? Mnogi, čini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga? Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvarno egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao da budeš takav egoista da ti tvoja sreća bude važnija od mene?" Zar vam ne bi došlo da odgovorite: "Izvini, ali kako ti možeš da budeš takav egoista, kad očekuješ da tebe stavim iznad svoje sreće?" Jedna žena mi je pričala kako je njen ujak, sveštenik u lokalnoj crkvi, uvek počinjao besedu recima: "Samo je žrtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam." Savršeno! Upitao sam je: "Da li biste poželeli da vas volim po cenu svoje sreće?" "Da", odgovorila je. "A vi mene?" upitao sam. "Da", rekla je. Zar to nije čudesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sreće i ja bih voleo nju po cenu moje sreće. I tako, imali bismo dve nesrećne osobe, ali živela ljubav!
Antoni De Melo
Ne želimo, znači, da budemo srećni. Želimo druge stvari. Ili, još bolje - ne želimo da budemo bezuslovno srećni. Spreman sam da budem srećan pod uslovom da se desi ovo i ovo i ono. Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja sreća. Da nemam tebe, odrekao bih se sreće." Veoma je važno da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne možemo zamisliti da budemo srećni bez odgovarajućih uslova. Zaista je tako. Naučeni smo da svoju sreću povezujemo sa tim uslovima. To je, dakle, prvo što bi trebalo učiniti ako hoćemo da se probudimo, ako hoćemo da volimo, ako hoćemo slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tom smislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu. Jer, to nije ni samilost, ni privrženost, ni religioznost, ni obožavanje -samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buđenju, buđenju! Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutrašnje i spoljašnje sukobe. Zamislite da vam neko pruži mogućnost da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko pruži mogućnost da zaustavite to užasno traćenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokaže put kojim možemo postići da zaista volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno prožeti ljubavlju. Možete li da zamislite išta korisnije od svega toga? Međutim, ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je politika korisnija, da je nauka korisnija. Kakva je uopšte korist od slanja čoveka na Mesec kada ne uspevamo da živimo na Zemlji?
10
BUĐENJE
O našem ludilu
Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Ništa nije korisnije od duhovnog rada. Šta može da učini siroti psiholog? Može samo da smanji napetost. I ja se bavim psihoterapijom, ali kada mi se desi da moram izabrati između psihologije i duhovnog rada, u meni dođe do konflikta. Pitam se da li postoji neko ko shvata o čemu govorim. Ja sam to shvatio tek nakon mnogo godina. Pokušaću da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu činjenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se konačno razočarali u pogledu svih odnosa. Zar to nije užasno? Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego što. se probude i kažu: "Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji život, neki život koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bića." A šta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi izlože svoje probleme u odnosima, u komunikaciji sa drugima i slično, a ja sam im koliko-toliko pomagao. Ali priznajem da to uglavnom ništa nije vredelo, jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Možda je trebalo da ti ljudi malo više pate. Možda je trebalo da dodirnu dno i kažu: "Dosta mi je svega." Samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz. Većina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakšali život, a ne da bi našli izlaz iz situacije u kojoj se nalaze. Siroti psiholozi pošteno rade svoj posao. Postoje slučajevi gde psihoterapija pruža stvarno neophodnu pomoć, jer kad se neko nađe na ivici ludila, onda može da ode 11
Antoni De Melo
u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. Šta je mistika - suprotno od ludila. Znate li koji je znak buđenja? Trenutak u kome se pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?" Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. Čitav svet je lud. Jedini razlog što nismo zatvoreni u ludnice je što nas ima previše. Dakle, ludi smo. Živimo poštapajući se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, sreći, radosti i svemu ostalom. Stekao sam ubeđenje kako smo do te mere ludi da, kad se svi slažu u nečemu, onda to mora biti pogrešno! Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je činio jedan čovek. Čovek koji se zvao Isus Hrist - manjina koju čini jedan čovek. Svi su govorili drukčije od onog što je on govorio. Buda - manjina koju čini jedan čovek. Svi su govorili drukčije od onog što je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka velika ideja na početku je svetogrđe." Lepo, ovde ćete čuti čitavu seriju svetogrdnih izjava. "On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti, i što pre to shvatite, bolje će biti za vaše mentalno i duhovno zdravlje. Ne uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite skeptični u kontaktu s najboljim prijateljima. Veoma su vesti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, čak i ako toga niste svesni. O, kako ste dovitljivi, vesti i prepredeni. Veliki ste glumci. Ne laskam vam previše, nadam se. Ali ponavljam: vi ne želite da se probudite. Samo glumite, a niste ni svesni toga. Mislite da ste vrlo osećajni. Ah! U poređenju s kim? Čak i žrtvovanje samog sebe prija, zar ne? "Žrtvujem se! Živim u skladu sa svojim idealima." Ali dobijate nešto za uzvrat, zar ne? Uvek se dobija nešto za uzvrat, sve do samog trenutka buđenja. I tako, eto nas ovde - prvi korak. Priznajte sebi 12
BUĐENJE
da ne želite da se probudite. Zaista je teško probuditi se kada je čovek prinuđen" pod hipnozom, da od bezvrednog parčeta papira misli da je ček na milion dolara. Kako je teško odvojiti se od tog parčeta papira!
Put odricanja
Ni odricanje nije pravo rešenje. Svaki put kada se odreknemo nečega, obmanjujemo sebe. Čega se odričemo? Svaki put kad se odreknemo nečega, ostajemo zauvek vezani za predmet odricanja. Jedan indijski sveštenik je rekao: "Kad god mi dođe neka prostitutka, samo govori o Bogu. Kaže mi: 'Sita sam života koji vodim. Treba mi Bog.' Međutim, kad god mi dođe neki sveštenik, taj priča samo o seksu." Zaista je tako - kad se odreknete nečega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite protiv nečega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se-borimo s nečim, dajemo mu moć. Dajemo mu moć jednaku onoj koju trošimo u toj borbi. Ovo se odnosi čak i na komunizam, kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle, "prihvatiti" svoje demone jer im se, boreći se protiv njih, daje moć. Zar vam to još niko nije rekao? Kad se odreknemo nečega, ostajemo vezani za to. Jedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da budemo prevareni. Nemojte se odricati, već ne dozvolite da budete prevareni. Pokušajte da shvatite pravu vrednost nečega i neće vam biti potrebno da se odričete - jednostavno, samo će vam ispasti iz ruku. Naravno, ako ne razumete ovo što vam govorim, ako ste toliko hipnotizovani da mislite kako ne možete biti srećni bez neke stvari, ili neke druge, ili treće, onda ste u klopci. To što pokušavam da učinim za vas nije ono što vam nudi takozvana duhovnost - da vas natera na 13
Antoni De Melo____________________________________________
žrtve, na odricanje od mnogih stvari. To je sasvim uzaludno. I dalje biste ostali uspavani. Ono što treba da vam pomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad biste shvatili, odjednom bi vam ponestala želja za konkretnim objektom od koga zavisi vaša sreća. Što znači: ako se probudite, nestaće vam želja za tim objektom.
Slušanje i odučavanje
Neke od nas probudi opora stvarnost života. Toliko patimo da se najzad probudimo. Ali ljudi se samo sudaraju sa životom, uvek nanovo. Samo kruže u somnabulnom stanju. Nikada se ne bude. Osim toga, nikad ne pomisle da je moguć i drugi način života. Nikada ne pomisle da možda postoji i bolji način života. Sve u svemu, ako neko još nije dovoljno izubijan od života i ako nije dovoljno patio, postoji još jedan metod buđenja: slušanje. To ine znači da treba da prihvatite ovo što vam govorim. Kada kažem "slušanje", ne mislim na to. Venijte mi, bez ikakvog je značaja da li prihvatate ovo što vam govorim, jer se prihvatanje ili neprihvatanje odnosi samo na reci, pojmove i teorije, ali sve to. nema nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne izražava recima. Istina se spoznaje iznenada, i potiče iz određenog stava. Vi, dakle, možete da se ne složite sa mnom, pa da ipak, uprkos tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav, volja da se otkrije nešto novo. To je ono što je važno, a ne da li se i koliko se uopšte slažete sa mnom. Na kraju krajeva, najveći deo onog što vam govorim je teorija, a nijedna teorija ne može adekvatno da obuhvati stvarnost. Ja, znači, ne mogu da vam govorim o istini, već samo o preprekama da se spozna istina. Njih mogu da opišern, ali samu istinu ne mogu. Niko to ne može. 14
BUĐENJE
Mogu samo da vam opišem laži kojima obmanjujete sebe, sve dok ne budete u stanju da ih odbacite. Mogu da diskutujem s vama o vašim ubeđenjima i sistemu ubeđenja koji vas čine nesrećnim. Mogu samo da vam pomognem da se odučite od svega toga. Kada izađemo na stazu duhovnog prosvetljenja, jedina stvar koju treba naučiti je baš to: odučavanje, odučavanje, odučavanje od svega što ste naučili. Potrebna je volja za odučavanjem, za slušanjem. Slušate li, možda, kako to većina ljudi čini, da biste na kraju potvrdili u sebi ono što ste i pre toga mislili? Ili slušate da biste otkrili nešto novo? To je veoma važno. Uspavanim osobama ni najmanje nije lako da prihvate ili otkriju nešto novo. Isus je doneo dobru vest, pa je ipak odbačen. Ne zato što je bila dobra, već zato što je bila nova. Svi mi mrzimo ono što je novo. Zaista ga mrzimo! Što se pre suočimo sa ovom činjenicom, bolje će biti. Mi ne želimo nove stvari, pogotovo kad nas uznemiravaju, pogotovo kad vode promeni. A posebno kada nameću priznanje: "Nisam bio u pravu. Grešio sam." Sećam se susreta s jednim sveštenikom starim osamdeset sedam godina, u Španiji - on je nekada bio moj učitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio prisutan na jednom ovakvom seminaru. "Šteta što te nisam slušao pre šezdeset godina", rekao mi je na kraju. "Znaš, bio sam u zabludi čitavog života." Neverovatno je čuti tako nešto! To je kao da ugledaš neko od svetskih čuda. To je, prijatelji moji, vera! Ot..."
|
You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.
|
|
Comments
