"Antoni de Melo je danas legenda širom sveta, najviše zahvaljujući svojim knjigama, preko kojih se borio protiv dogmi i stereotipa svake vrste, kako u razmišljanju, tako i u ponašanju, borio se za hrabrost da budemo ono što jesmo, da tražimo što veću autentičnost svoga bića i svog postojanja. Rukopis ove knjige redigovao je do pred samu sm'rt, i može se reći da je on krojač i bojadžija knjige, dok je tkaninu i konac dobio. Jer, ove priče pripadaju raznim zemljama, kulturama i religijama. One pripadaju duhovnom nasledstvu i narodnom humoru čovečanstva. Uprkos spontanoj težnji ljudskog srca za istinom, kroz koju jedino nalazi slobodu i radost, prva reakcija ljudskih bića na nju je, neočekivano, odbojnost i strah. Možda su zato veliki duhovni učitelji čovečanstva, kao Isus ili Buda, rešavali ovaj problem saopštavanja istine kroz priču i tako neutralisali negativnu reakciju onoga koji sluša. Kada se kaže: »Bio jednom jedan...«, bez obzira koliki je otpor prema istini, priči je nemoguće odoleti. Vjasa, pisac čuvenog indijskog epa Mahabharata, kaže da posle pažljivog čitanja neke priče nismo više isti. Priča se usadi u srce i ruši barijere koje ga odvajaju od božanskog.
DAMARI I-II
A
O
Naslov originala
THE PULSE OF WISDOM
Anthony de Melo
Preveo i priredio Plavio Rigonat
Copyright za Jugoslaviju Plavio Rigonat
Neovlašćena proizvodnja ove knjige i trgovina istom najstrože se kažnjava. (Cl. 147 u vezi sa cl. 172 krivičnog zakona Srbije.)
Mojim roditeljima i svima koji ohrabruju druge da uzlete kao orlovi umesto da ostanu na zemlji kao kokoši.
Kako živeti punim životom i biti slobodni: tako što veruješ u nemoguće, tako što veruješ u čuda, u ono što i ti možeš da učiniš! Antoni de Melo
MOLITVA
TRI ISPOSNIKA
Po ruskoj priči
Jednom je vladika ruski putovao s bogomoljcima preko mora. Tokom plovidbe, brod se približio ostrvcetu na kome su, po priči nekih ribara, živela tri isposnika. Vladika je poželeo da vidi isposnike, pa je bačeno sidro, čamac spušten u more i veslači s vladikom zaveslali ka ostrvu. Kada su se primakli, ugledali su tri isposnika - jedan je bio visok, drugi manji, a treći sasvim mali; stajali su na obali i držali se za ruke. Sva trojica imali su duge sede brade. Vladika je izašao iz čamca i blagoslovio ih, a oni mu se poklonili do zemlje. Onda ih je pitao kako vode isposnički život i kako se mole Bogu. Najstariji isposnik je rekao: »Ovako se molimo - 'Vas trojica gore, spasite nas trojicu dole'«. Samo što je to izgovorio, druga dva isposnika pogledaše ka nebu i uglas rekoše: »Trojica vas, trojicu nas spasite!« Vladika se nasmejao i rekao im: »To ste vi čuli za Svetu Trojicu, ali ne molite se kako valja. Ja ću vas naučiti po Svetom pismu, kako je Bog naložio ljudima da se mole«.
8 Antoni de Melo
I počeo je vladika da ih uči »Oče naš«, i učio ih je satima, sve do večeri, stotinu puta ponavljajući reci molitve, a isposnici su ponavljali za njim. Na kraju, sva trojica su ponovili čitavu molitvu. Već se smrkavalo, mesec se pojavio iza mora, kada je vladika pošao natrag na brod. Isposnici su pali pred njim na kolena, a on ih je podigao i sve redom izljubio. Zatim je seo u čamac i zaplovio prema brodu, slušajući kako isposnici uglas ponavljaju molitvu. Kada se čamac primakao brodu, nisu se više čuli njihovi glasovi -samo su se videli, obasjani mesečinom, kako stoje na obali, na istom mestu, i drže se za ruke. Brod je odmah zaplovio, a isposnici postepeno iščezli iz vida; videlo se samo još ostrvce, da bi zatim i ono nestalo; samo je more treperilo na mesečini. Bogomoljci su legli da spavaju, i na palubi je sve utihnulo. Vladika je, međutim, ostao kod krme, gledao u pravcu ostrva i razmišljao o isposnicima. Najednom, učinilo mu se kako nešto svetluca na toj strani - kao da se nešto blista i belasa na mesečini - možda galeb ili jedro na čamcu. To nešto primicalo se sve bliže, ali nikako da razazna šta je. Vladika je prišao krmaru, upitavši ga staje to, a već je i sam video - trče po moru isposnici, bele se njihove sede brade i sve su bliže brodu. Prepao se krmar, ostavio kormilo i povikao: »Gospode! Isposnici jure za nama po moru, kao da po zemlji idu!« Svi su skočili prema krmi i ugledali isposnike, koji su već prišli uz sam bok broda, pogledali naviše i uglas progovorili: »Zaboravili smo, presvetli vladiko, zaboravili smo tvoj nauk! Dok smo ponavljali, pamtili smo, ali samo što smo zastali, promače nam jedna reč i sve se raspršilo. Sve smo zaboravili, nauči nas opet!«
Molitva 9
Prekrstio se vladika, nagnuo se prema isposnicima i rekao im: »Uslišiće Bog vašu molitvu, sluge božje. Nemam šta da vas naučim. Molite se za nas, grešne!« Onda im se duboko poklonio. Isposnici su se okrenuli i pošli morem natrag. Sve do jutra videla se svetlost na onoj strani kuda su otišli.
RABINOV PLES Po hasidskoj priči
Jevreji jedne poljske varošice nestrpljivo su iščekivali dolazak rabina. To je bio redak događaj, pa su odavno pripremili pitanja koja su nameravali da postave učitelju. Kada se rabin najzad pojavio i došao na skup u veliku salu za savete, mogao je da oseti napetost vernika, nestrpljivih da čuju odgovore na svoja pitanja. Međutim, on ništa nije rekao, samo ih je gledao pravo u oči, zatvorenih usta, mumlajući neku melodiju. Ubr zo, svi su počeli da ga prate. Rabin je zapevao, i svi su zapevali zajedno s njim. Posle nekog vremena, rabin je zaigrao, talasavim, svečanim, ritmičnim pokretima, a vernici postepeno zaigrali zajedno s njim. Malo-pomalo, potpuno su se prepustili plesu, tako da su na kraju zaboravili na sve drugo, i svako od njih ponovo je uspostavio svoju celovitost, izlečen od^ unutrašnje rascepkanosti koja ometa sagledavanje istine. ~" " ~ Prošao je pun sat dok ples najzad nije prestao. Odaja je bila prožeta tišinom prepunom spokojstva. Svi su posedali, kao oslobođeni snažne unutrašnje napetosti. Tada je rabin izgovorio jedine reci čitave te večeri: »Verujem da sam odgovorio na vaša pitanja.«
10 Antoni de Melo
Jednog derviša pitali su zašto plesom iskazuje svoju ljubav prema Bogu. »Zato«, odgovorio je, »što voleti Boga znači umreti za samog sebe; ples ubija naše 'ja', a kada to izdvojeno 'ja' umre, svi problemi iščezavaju. Tamo gde nema našeg 'ja', ima ljubavi, ima Boga.«
U jedno selo došla je putujuća pozorišna trupa. Medu publikom se pojavio i jedan mudrac sa svojim učenicima, koji im je rekao: »Čuli ste i izgovorili mnoge molitve. Večeras hodu da vidite jednu.« U tom trenutku, zavesa se podigla i ples je počeo.
OBUĆARE VA MOLITVA Jedan obućar došao je rabinu Isaku od Gera i postavio mu sledeće pitanje: »Kako da se posvetim jutarnjim molitvama? Moje mušterije su siromašan svet, imaju samo po jedan par cipela. Obično ih donose kasno uveče, i ja provedem skoro čitavu noć popravljajući ih - u zoru uvek ostane još ponešto da se uradi ako hoću da svi imaju cipele pre nego što krenu na posao. Zato pitam - šta ću s jutarnjim molitvama?« »Kako si do sada radio?« upitao ga je rabin. »Ponekad ih izgovorim na brzinu i bacim se na posao, ali od toga samo osećam krivicu. Često se uopšte ne pomolim, i tada me muči neko osećanje praznine, pa mi se, s vremena na vreme, kad podignem čekić, učini kao da mi srce uzdiše: 'kako sam nesrećno, ne stižem čak ni da izgovorim jutarnje molitve'.« »Da sam Bog, taj uzdah bio bi mi mnogo dragoceniji od molitve«, odgovorio mu je rabin.
Molitva 11
AZBUČNA MOLITVA Jedan seljak vraćao se kasno uveče sa pijace. U jednom trenutku zaustavio se da se pomoli, ali video je da nije poneo svoju knjigu molitvi. Nalazio se usred šume, točak na kolima mu se odvalio i tištala ga je pomisao da će mu dan biti okončan bez večernje molitve. Tada, počeo je ovako da se moli: »Napravio sam veliku glupost, Gospode. Pošao sam jutros od kuće bez moje knjige molitvi, a pamćenje mi je tako slabo da bez nje ništa ne umem da kažem. Ali evo šta ću učiniti -polako ću, jedno po jedno, pet puta izgovoriti svako slovo azbuke, a ti, koji znaš svaku molitvu, moći ćeš da rasporediš ova slova tako da od njih nastane molitva koje ne mogu da se setim.« NARADINA MOLITVA Indijski mudrac Narada bio je poklonik boga Hari. Toliko mu je bio posvećen da je jednog dana uobrazio kako nigde na svetu ne postoji čovek koji toliko voli Boga kao on. Gospod je progovorio u njegovom srcu, naredivši mu: »Narada, idi na obalu Ganga i potraži grad u kome živi jedan od mojih vernika. Dobro će ti doći njegovo društvo.« Narada je učinio kako mu je rečeno i pronašao seljaka koji je ustajao u zoru, samo jednom izgovarao Harijevo ime, zatim uzimao motiku i odlazio da čitav dan okopava zemlju. Uveče, pre nego što bi zaspao, izgovarao je još jednom Harijevo ime. Narada je pomislio: »Kako je moguće da je ovaj paor pravi vernik, ako po čitav dan samo kopa?«
12 Antom de Melo
Tada je Gospod naredio Naradi: »Napuni do vrha jednu činiju mlekom i s njom obiđi čitav grad, ali nemoj ni kap mleka da prospeš«. Narada je tako i učinio. »Koliko si puta mislio na mene dok si obilazio grad?« upitao gaje Hari. »Ni jednom, Gospode«, odgovorio je Narada. »Kako bih i mogao, kad si mi naredio da ne prospem ni kap mleka iz činije?« »Eto, ta činija je toliko obuzela tvoju pažnju da si potpuno zaboravio na mene«, rekao je Hari. »Šta da se onda kaže za tog seljaka, koji i pored toga što hrani brojnu porodicu, dva puta dnevno pomisli na mene?« ZAKASNELI ODGOVOR
Kaže se: ako molitva ne bude uslišena u pravom trenutku, gubi svoju svrhu.
U drevnoj Indiji poklanjala se velika pažnja vedskim ritualima, koji su se primenjivali s takvom tačnošću da, kad bi sveci molili za kišu, suša bi odmah prestajala. Živeo je tada jedan čovek koji se molio po ovim ritualima, preklinjući boginju Lakšmi da ga učini bogatim. Čovek se molio punih deset godina bez ikakvog efekta, a onda je najednom postao svestan da je bogatstvo nešto prolazno i nevažno, pa se povukao u pećinu na padinama Himalaja i postao pustinjak. Jednog dana, zadubljen u meditaciju, otvorio je oči i pred sobom ugledao ženu zadivljujuće lepote, koja je blistala i presijavala se kao da je od zlata. »Ko si i šta tražiš ovde?« upitao je. »Ja sam boginja Lakšmi, kojoj si se molio punih deset godina. Došla sam da ispunim tvoju želju.«
;,£yv,\ Molitva 13
»Ah, dobra moja boginjo!« uskliknuo je čovek. »U međuvremenu sam spoznao lepotu meditacije i izgubio svaku želju za bogatstvom. Prekasno si stigla. Reci mi, zašto toliko kasniš?« »Da budem iskrena«, objasnila mu je Lakšmi, »ritualima koje si tako verno obavljao, u potpunosti si zaslužio traženo bogatstvo, ali nisam ti uslišila molbu zbog ljubavi i želje da učinim ono što je najbolje za tebe.«
Ako bi mogao da biraš, šta bi odabrao: da ti želja bude ispunjena, ili da ti bude ukazana milost da ne izgubiš duševni mir?
DOSADAN KAO STENICA Jedan starac molio se pet puta dnevno, a njegov ortak u poslu nikada nije kročio u crkvu. Na svoj osamdeseti rođendan, starac se ovako molio Bogu: »O Svevišnji! Još od malena nisam propustio ni jedno jutro da odem u crkvu i pomolim ti se po svim propisima. Nikada nisam preduzeo nešto, niti doneo ijednu odluku u svom životu, a da prethodno nisam zazvao tvoje ime. Sada, kad sam ostareo, udvostručio sam napore i molim ti se i danju i noću bez prestanka. Uprkos svemu, evo me ovde, bedan sam kao što sam oduvek bio. Moj ortak, međutim, pije, kocka se i, bez obzira na godine, izlazi sa ženama sumnjivog morala, pa i pored svega toga pliva u zlatu. Pitam se da li je iz njegovih usta ikada izašla ijedna molitva. Ne tražim od tebe, Svevišnji, da ga kazniš, jer to ne bi bilo hrišćanski, ali molim te, reci mi zašto? Zašto? Zašto si učinio da njemu sve ide od ruke, dok se ja ovako mučim?«
14 Antoni de Melo
»Zato«, odgovorio mu je Bog, »što si dosadan fcao
stenica!«
t \
v•
. v ., •«+*?
U jednom manastiru nije važilo pravilo ćutanja, ali važilo je pravilo: »Ne govori osim ako je ono što hoćeš da kažeš vrednije od ćutanja.«
;
MOLITVA ZA HITLERA
Progon Jevreja u Nemačkoj postao je tako nepodnošljiv da su dva mladića resila da ubiju Hitlera. Uzeli su puške i sakrili se iza jednog zida, jer su znali da firerovo vozilo svakodnevno prolazi tom ulicom. Dugo su čekali, ali Hitler nikako da prođe. Samjuel je protrnuo od užasne misli. »Dzošua«, rekao je svom drugaru, »moli Boga da mu se nešto nije desilo!« MOLITVA ZA KIŠU Jedna porodica je svake godine za Prvi maj vodila svoju staru rođaku na izlet. Međutim, jedne godine su zaboravili i, kad su se konačno setili da je pozovu, ona im je odgovorila: »Prekasno je. Već sam se pomolila da padne kiša.« RAZJARENI BIK Dva čoveka prelazila su preko polja kada je pred njima iskrsnuo razjareni bik. Bezglavo su počeli da beže ka najbližem utočištu, dok je bik tutnjao za njima. U trenutku, shvatili su da mu ne mogu uteći. Jedan je doviknuo drugome: »Gotovo je! Nema nam spasa!
Molitva 15
Brzo, reci neku molitvu!« a ovaj mu je uzvratio: »Nikada se u životu nisam molio i ne znam kakva bi molitva odgovarala ovoj situaciji.« »Ma nije važno! Bik nas sustiže, reci bilo šta!« »Dobro onda, kazaću ono što je moj otac govorio pre svakog obroka: »Gospode, hvala ti na onome što nam sleduje.«
Nema veće svetosti nego kod ljudi koji su naučili da bez rezerve prihvate svaki trenutak svog postojanja. Život je kao partija karata u kojoj se svaki igrač trudi da što bolje odigra s kartama koje su mu podcijene. Onaj koji odbije da igra s kartama koje mu sleduju, već traži neke za koje smatra da ih zaslužuje, osuđen je da propadne u životu. Nas niko nije pitao želimo li da igramo. Tu nema izbora, svi u tome učetvuju. Na - nama je da odlučimo kako.
Jedan rabin pitao je svog učenika šta ga muči. »Moje siromaštvo«, odgovorio je ovaj. »Živim u takvoj oskudici da gotovo ne uspevam da učim i molim se.« »U ovom trenutku i konkretnoj situaciji«, uzvratio je rabin, »najbolji način za molitvu i učenje je da prihvatiš život baš takav kakav je.«
BOG NE GOVORI Jedan starac je svakog dana satima nepomično sedeo u crkvi. Sveštenik ga je jednom prilikom upitao šta mu Bog kazuje. ,
16 Antom de Melo
»Bog ne govori, on sam» siuža«, odgovorio je starac. »A ti, šta mu ti govoriš?« »Ja ne govorim, samo slušaia&* ' • ' ... '* •
>, i Četiri stadijuma molitve?, ,• '
Ja govorim, ti slušaš. Ti govoriš, ja slušam. Niko ne govori, ali oboje slušamo. Niko ne govori, niko ne sluša - tišina.
LEDENA MOLITVA Jednog hladnog zimskog jutra, rabin i njegovi učenici stisnuli su se oko vatre. Jedan učenik, ponesen učenjem svog učitelja, uskliknuo je: »Tačno znam šta bih radio u ovako ledenom danu!« »Šta?« upitali su ga. »Bio bih negde na toplom! A ukoliko to nije moguće, opet bih znao šta.« »Šta?« »Zaledio bih se!«
Stvarnost koja nas okružuje ne može biti prihvaćena niti odbačena. Pobeći od nje isto je kao pobeći od sopstvenih nogu. Prihvatiti je isto je kao poljubiti sopstvene usne. Možemo samo da je posmatramo, shvatimo i ostanemo spokojni.
Molitva 17
MOLITVA HODOČASNICE
»Gospode, molim te da mi oprostiš tri velika greha: prvi je što sam pošla u hodočašće po svetim mestima, ne pomislivši da si prisutan svuda i na svakom mestu; drugi je što sam često tražila tvoju pomoć, zaboravljajući da ti bolje znaš od mene šta mi je potrebno; i na kraju, jer te sada molim za oproštaj grehova, iako znam da su mi oprošteni pre nego što su i učinjeni.« ŽABINA MOLITVA Jedne večeri, sveštenik Sinon utonuo je u molitvu. Najednom, uznemirilo ga je kreketanje žabe. Koliko god se upinjao, nije mogao da ignoriše taj zvuk, tako da se na kraju nagnuo kroz prozor i viknuo: »Tišina! Sad se molim!« On je bio svetac, i sve je smesta poslušalo njegovu naredbu. Sva živa bića su ućutala, da bi stvorila tišinu i mir neophodan molitvi. Međutim, Sinon je ponovo prekinut, ovog puta unutrašnjim glasom koji mu je rekao: »Možda je kreket te žabe bio jednako ugodan Bogu kao i psalmi koje izgovaraš.« »Šta bi to lepo mogle da čuju Božje uši u kreketu jedne žabe?« uzvratio je Sinon, ali glas je produžio: »Zašto bi onda Bog uopšte izmislio takav zvuk?« Sinon je resio da to sam utvrdi. Ponovo se nagnuo kroz prozor i viknuo: »Pevaj!«
18 Antoni de Melo
Vazduh se smesta ispunio ritmičnim kreketanjem žabe, uz podršku svih žaba u okolini. Sinon je pažljivo slušao i ubrzo nije više čuo nikakvu larmu. Jer, kad su ovi glasovi prestali da ga razdražuju, otkrio je da oni, u stvari, pojačavaju tišinu noći. Zahvaljujući ovom otkriću, sveštenikovo srce stopilo se u harmoniju sa čitavim svetom i, prvi put u svom životu, shvatio je značenje molitve. SKIDANJE POVEZA Kada je jedan učitelj pozvao guvernera da se posveti meditaciji, ovaj mu je odgovorio da je suviše zauzet. »Podsećate me na čoveka koji ulazi u džunglu s povezom na očima i suviše je zauzet da bi skinuo povez«, rekao mu je učitelj. Kada je guverner dodao da u stvari nema vremena, učitelj je uzvratio: »Pogrešno je misliti da se ne može meditirati zbog nedostatka vremena; pravi motiv je duševni nemir.«
Jedan drvoseča, sav znojav od napora, sekao je drvo tupom sekirom. Kada su ga pitali zašto je ne naoštri, odgovorio je: »Nemam vremena!«
BOŽJI ZANAT Peruđino, renesansni slikar, resio je da se ne ispovedi sve dok ne bude siguran da to neće učiniti iz straha. Jer, to bi za njega bilo svetogrđe i vređanje Boga.
Molitva 19
Jednog dana, njegova žena, koja nije znala za ovaj niegov stav, upitala ga je zar se ne plaši da umre bez ispovesti. Peruđino joj je odgovorio: »Draga moja, ovako ja gledam na to. Moj zanat je da slikam i umeo sam to da radim. Božji zanat je da oprašta i, ako je on dobar u tom poslu kao što sam ja bio u svom, ne vidim zašto bih se plašio.« NOGE NA STOLU Jedan stručnjak za organizaciju posla posetio je Fordovu fabriku i rekao mu: »Sve odlično funkcioniše, jedino mi nije jasan onaj čovek što samo sedi i drži noge na stolu. To je čist gubitak!« Ford je odgovorio: »Taj čovek je jednom došao na ideju koja nam je donela neizmeran profit. Mislim daje zato najbolje da njegove noge ostanu tamo gde se sada nalaze.«
MOLITVA STAROG ŠKRTCA Jednom su zatekli starog škrtca kako se ovako moli: »Ako bi mi Svevišnji, neka je zauvek blagosloveno Njegovo ime, darovao sto hiljada dukata, odmah bih dao deset hiljada ubogima. Ako mi Svevišnji možda ne veruje, može odmah da odbije tih deset hiljada i pošalje mi ostatak«.
20 Antonide Melo
PRETVORI SE U PLAMEN *' Jedan pustinjak obratio se drugom: »Oče, koliko god je u mojoj moći, posvećen sam molitvi, razmišljanju, svojim sitnim svakodnevnim dužnostima i trudim se da odagnam ružne misli iz svog srca. Šta još da učinim?« Drugi pustinjak, stariji, ustao je da mu odgovori, uzdigao ruku ka nebu, i njegovi prsti zablistali su kao deset upaljenih svetiljki. »Pretvori se u jedan veliki plamen«, rekao je.
MONAH I PTICA Monah je išao ka manastiru kada je začuo cvrkut ptice. Zastao je daje sluša, očaran. Bilo je kao da nikada ranije nije čuo ptičju pesmu. Kada je ptica ućutala, vratio se u manastir i otkrio da ga braća ne prepoznaju, kao da ni on sam sebe ne prepoznaje. Postepeno, otkrilo se da se on pojavio posle vekovnog odsustva. Jer, dok je slušao celim svojim bićem, vreme je stalo i on je neosetno skliznuo u večnost.
Molitva postaje savršena kada otkrije večnost. Večnost se otkriva kroz jasnoću opažanja. Opažanje postaje jasno kada je slobodno od svake predrasude i brige o ličnom gubitku ili dobitku. Samo tada dešava se čudo i srce se preplavi zanosom. •v.
v^
SVESNOST
LOVCI U AVIONU Dva lovca iznajmila su avion da ih preveze u div l..."
|
You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.
|
|
Comments
