"HELSINŠKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
D OKUMEN TI
Vladan Vlajković
VOJNA TAJNA
I DEO
Vladan Vlajković: VOJNA TAJNA Prvi deo
IZDAVAČ:
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
ZA IZDAVAČA:
Sonja Biserko
PRELOM I KORICE:
Vesna Srbinović
LEKTOR:
Vesna Šolti
ŠTAMPA:
“Zagorac” Beograd, 2004.
MEDIJSKI SPONZOR:
Televizija B92
TIRAŽ:
5000
ISBN 86-7208-086-6 (knj. 1) ISBN 86-7208-087-4 (niz)
Vladan Vlajković
VOJNA TAJNA
I DEO
VOJNA TAJNA 1. deo
SADRŽAJ
Uvod Prisluškivanje VJ od SDB Srbije Zašto sam uhapšen Pripreme za potpisivanje Kumanovskog sporazuma Pregovori oko zaustavljanja bombardovanja SRJ Dolazak stranih trupa na Kosovo Pregovori sa Ahtisarijem Povlačenje vojske i naroda sa Kosova i Metohije Dolazak Rusa na Kosovo Pobuna rezer vista na jugu Srbije Pr vi kontakt sa zvaničnicima Vlade Crne Gore Praćenje “unutrašnjeg neprijatelja” Miloševićev sastanak sa generalima Poverljive informacije Procene VJ o ishodu građanskog rata u Crnoj Gori Pripreme za sukob u Crnoj Gori Sedmi bataljon VJ i MUP Crne Gore Praćenje generala Momčila Perišića Miloševićeva pobeda nad snagama NATO Progon Zorana Živkovića Zaoštravanje sukoba sa Crnom Gorom Državni terorizam Pr vi otvoreni sukob u Crnoj Gori Montirani proces protiv Zorana Živkovića Umesto zaključka Prilozi 3 6 16 32 22 53 73 86 95 104 109 119 124 130 135 142 148 153 157 163 167 172 204 220 225 229
236
VOJNA TAJNA 1. deo
RECENZIJA
U kabinetu načelnika Generalštaba VJ radio sam u vreme kosovske krize, kao i u posleratnom periodu do petog oktobra 2000. godine. Bilo mi je omogućeno da prisustvujem kolegijumima NG VJ u svojstvu tehničkog lica koji je imao obavezu da snima razgovore kolegijuma i da ih stenografiše. Prisustvujući takvim sastancima u vreme politizacije VJ od strane Miloševića, imao sam pristup informacijama koje su jasno ukazivale da politizacijom i negativnom kadrovskom politikom želi da se postigne potpuna i bespogovorna stranačka potčinjenost armije tadašnjem političkom vrhu zemlje. To je bilo potrebno da bi se eleminisali politički protivnici režima kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Stalne bespotrebne tenzije i sukobi koje je po nalogu političkog vrha izazivao vojni establišment sa Crnom Gorom, kao i praćenje srpske opozicije, izazvali su u meni odbojnost prema nedelima koja su osmišljavana na takvim sastancima. Nisam imao dvoumljenja o tome da li treba da učestvujem u političkom i vojničkom sunovratu države i nacije ili da pomognem onoliko koliko moja malenkost može. Deleći mišljenje sa autorom ove knjige, lako sam doneo odluku da pomognem svom narodu da iskorači sa utabane staze koja ga je vodila ka propasti. Ne uslovljavajući moju pomoć bilo čime, potpuno svestan rizika i posledica koje me čekaju u slučaju da se sazna za moje namere, uradio sam ono što bi svako normalan učinio. Od jula 1999. godine pa do avgusta 2001. godine crnogorska vlada i srpska opozicija imale su uvid u sve ono što se dešavalo u vojnom vrhu kao i u samoj državi, zahvaljujući informacijama i dokumentima koje su mi bili na raspolaganju. Potpuno sam bio svestan šta bi mi se desilo da su kojim slučajem samo naslutili šta nameravam da uradim sa saznanjima do kojih sam došao. Zadatak koji sam hteo da ostvarim svojim radom bio je sprečavanje bratoubilačkog rata u Crnoj Gori i izbegavanje reprize već viđenog prvog čina drame koji je trajao 78 dana tokom proleća 1999. godine. Potrebno je bilo svojim radom doprineti smanjenju broja žrtava, gubitku mladih života, smanjenju bede i nemštine zarad nečije osionosti i tvrdoglavosti. Moram priznati da sam bio spreman na posledice ukoliko ispolitizovani Generalštab sazna šta mi je namera, ali nisam bio spreman da kroz tu golgotu prolazim posle dolaska na vlast ljudi i stranaka koje su bile oličenje evropskih stremljenja i kojima su ti podaci mnogo značili da bi se izbegla kataklizma koja je izgledala kao neminovnost. Pre petog oktobra sam bio oficir sa najboljim ocenama u karijeri, imao sam sređen porodični život, bio sam pred doktoratom iz oblasti informatike, na položaju pukovnika sa vojničkom perspektivom. Danas sam udaljen sa dužnosti, plata mi je prepolovljena, bez ikakve perspektive čekam presudu onih ljudi i vlasti kojima sam tako nesebično pomagao, verujući i onda i sada da činim pravu stvar. Ne kajem se ni zbog čega što sam uradio i mogu da potvrdim pod punom odgovornošću da je potpuna istina od reči do reči napisana u ovoj knjizi i da ona predstavlja samo delić zla koje nam se dešavalo. Bez obzira na cenu koju sam platio zbog toga što sam radio,
I
VOJNA TAJNA 1. deo
siguran sam da će uvek postojati dovoljno časnih oficira koji će oficirsku čast i ponos izdići iznad ličnih interesa, što će biti najbolja garancija da monstruoznost osmišljena u glavama pojedinih političara i generala neće biti sprovedena, ma kako ona bila objašnjavana sopstvenom narodu.
Beograd, decembra 2003. godine mr Miodrag Sekulić, dipl. inž.
I
VOJNA TAJNA 1. deo
Član 133 Ustava SRJ “Savezna Republika Jugoslavija ima Vojsku koja brani suverenitet, teritoriju, nezavisnost i ustavni poredak... ” “Okrivljeni Aca Tomić, Mikelić Borislav i Vujičić Dragan, Tokom 2002. godine u Beogradu postali su pripadnici zavere koju su organizovali pokojni Dušan Spasojević i Milorad Luković Legija, opisanom pod tačkom I optužnice, na taj način što je okrivljeni Aca Tomić u više navrata ostvarivao kontakte sa pok. Spasojevićem i Lukovićem, kako u zgradi Uprave bezbednosti VJ u ul. Kneza Miloša, tako i u svom stanu gde su pored razmatranja aktuelne političke situacije, kada im je davao podatke sa ’mera prisluškivanja’ govorio da nakon hapšenja generala Perišića zbog špijunaže, kome Skupština nije skinula imunitet, cela vlada treba da se pohapsi i izvrši državni udar, da u svojim političkim stavovima prema vlasti treba da ostanu dosledni, inače će zemlja pasti u ruke izdajnika, da se specijalne jedinice VJ ’Kobre’ neće mešati i konfrontirati sa JSO, sugerišući im da Ljiljanu Buhu, koja je čuvana od strane Spasojevića na Novom Beogradu, treba premestiti na drugo, sigurnije mesto, a da bi prilikom jednog viđenja u zgradi Uprave bezbednosti VJ od pokojnog Spasojevića dobio na poklon mobilni telefon marke ’Nokia’ sa kamerom, dok je okri. Mikelić povezivao i zakazivao sastanke Lukoviću i Spasojevića kod Tomića, u više mahova odlazio na sastanke kod Spasojevića i Lukovića u ul. Šilerovu ili ih primao kod sebe u stan prenoseći im informacije o tome da li je Karla del Ponte donela haške optužnice protiv Legije i Šešelja, čije hapšenje, kako je navodio, treba da bude spektakularno, a okr. Vujičić prenosio informacije o Spasojeviću i Lukoviću, do kojih je dolazio iz kontakta sa ljudima iz vlasti kao i informaciju da će se ljudi iz JSO-a isporučivati Hagu i angažovanjem Mikelića omogućavao susrete okr. Lukovića i pok. Spasojevića sa okr. Acom Tomićem.” Izvod iz optužnice protiv generala Ace Tomić, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti VJ
NAPOMENA:
Orginalni stenogrami su preneti bez ispravki gramatičkih i slovnih grešaka nastalih prebacivanjem zvučnog snimka razgovora u formu stenograma.
1
VOJNA TAJNA 1. deo
Ovu knjigu posvećujem svom tragično preminulom bratu Goranu Vlajkoviću Viragi, rođenom 14.08.1966. godine, nastradalom 28.12.2002. godine.
UVOD
’’Istorija je samo popis zločina i nesreća.’ ’ Volter Ako je istorija učiteljica života, a jeste, onda je knjiga svedočanstvo koje pomaže istoriji da generacijama koje dolaze ukaže gde smo i zbog čega smo grešili opominjući nas da se ne spotičemo dvaput o isti kamen.”Vojna tajna” je svedočanstvo nastalo spletom čudnih istorijskih okolnosti i želje moje malenkosti da po svaku cenu i do kraja razotkrije mesto i ulogu vojnog vrha u očuvanju jednog suludog i Srbima i Crnogorcima nesvojstvenog režima na početku dvadesetpr vog veka. Uvučen u igre velikih službi, izvučen iz anonimnosti, a podstaknut ličnim stradanjem, zahvaljujući dobrim ljudima iz vojske i policije, bio sam u prilici da svojom malenkošću, kao i plemenitošću drugih ljudi, možda utičem na neke istorijske tokove u sada, po svemu, bivšoj Jugoslaviji. Svestan da je pojedincu država zahvalna samo dok joj je potreban, bez želje za osvetom i bez trunke kajanja za ono što sam uradio, potrudiću se da u narednim stranicama iznesem sopstvenu priču o progonu od režima i autentične dokaze o zloupotrebama funkcija i činova političara i generala na štetu naroda kom pripadaju. Knjiga se ne bavi zlom koje je naneto drugom narodu, već prvenstveno nacionalnom suicidnošću proizvedenom u glavama generala čije su epolete stečene poništavanjem svega onog što je krasilo srpskog i crnogorskog vojnika, a to su čojstvo i junaštvo. Uz dužno poštovanje prema nekim generalima, vrlo retkim, potrudiću se da čitaocu na najautentičniji način približim mesta, ljude, događaje i odluke koje su ovu naciju dovele do ivice ponora sa koje se ne vraća lako. Prikazivanjem kolektivnog generalskog ludila, oličenog u citatima delova stenograma sa kolegijuma načelnika Generalštaba VJ, ne ispravljajući čak ni gramatičke i pravopisne greške, trudiću se da osvetlim tu tamniju stranu naše istorije i zločine protiv sopstvenog naroda izvučem ispod žiga “vojne tajne” Knjiga je nastala posle ubistva premijera Đinđića, . kao izraz gneva i očaja zbog zadržavanja ljudi iz Miloševićeve ere na visokim položajima, čiji smo danas postali taoci razapeti između umirućeg nacionalizma i nametnutog kosmopolitizma. Da se lustrirala Miloševićeva kadrovska oligarhija, da se nije dogodilo ubi3
VOJNA TAJNA 1. deo
stvo premijera Đinđića i da su nemoralni zaćutali, a pametni propričali, knjiga nikada ne bi bila napisana. Prećutao bih je i onda kada bi svako razuman mahao listovima dokaza o najsramnijim danima u istoriji Vojske Srbije i Crne Gore. Zarad pružanja šanse ljudima koji su nasledili haos u državi i koji su prihvatili odgovornost za budućnost nacije, radi verovanja u mogućnost greške, iz najbolje namere, prećutao sam i kad nije trebalo i kad nisam smeo da ćutim. Da sam tada napisao ovo što sad pišem, možda bi se neko cimnuo iz debelog sna i možda bi premijer Đinđić bio sa svojim Lukom i svojom Jovanom. Pošto je situacija dijametralno suprotna razumu i nadama normalnih, odlučio sam se na najradikalniji vid izlaganja dokaza sudu javnosti, a nadam se i sudu države Srbije u koju verujem. Gospoda iz patriotskog bloka su svakom građaninu ove zemlje oduzeli po petnaest godina života, što mereno brojem građana iznosi čitavu večnost. Na žalost, mnogima su oduzeli i život. Pored ličnih saznanja i svedočenja pojedinaca, autentičnost ovog dokumenta potvrđuje i surova stvarnost kroz koju smo prošli u poslednjih nekoliko godina. Knjiga obuhvata period neposredno pred bombardovanje naše zemlje 1999. godine, pa sve do današnjih dana. Zato dragi čitaoče, još jedno upozorenje, otvaranjem ove knjige ulaziš u svet Vojne tajne kojom su čuvani zločini, a za šta ti Vojni sud može izreći kaznu i do pet godina zatvora. Zato budi oprezan i nikome ne pričaj šta si pročitao. Autor
Ličnosti i funkcije koje se pominju u knjizi
GENERALŠTAB VOJSKE JUGOSLAVIJE
R.BR. ORG.J E D . G Š V J ČIN, IME I PREZIME
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Predsednik SRJ Savezni ministar za odbranu Načelnik GŠ VJ Zamenik NGŠ VJ Savetnik NGŠ VJ PNGŠ za OŠP PNGŠ za KoV
gospodin SLOBODAN MILOŠEVIĆ general–armije DRAGOLJUB OJDANIĆ general–pukovnik NEBOJŠA PAVKOVIĆ general–pukovnik SVETOZAR MARJANOVIĆ general–pukovnik MIODRAG SIMIĆ general–potpukovnik LJUBIŠA STOIMIROVIĆ
4
VOJNA TAJNA 1. deo
7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.
5
PNGŠ za RV i PVO PNGŠ za RM PNGŠ za PM i SP PNGŠ za ŠONID PNGŠ za VI i ED PNGŠ za LOGISTIKU Inspekcija VJ Uprava bezbednosti Obaveštajna uprava GŠ VJ Uprava za I i M GŠ VJ I uprava GŠVJ Načelnik kabineta NGŠ VJ Načelnik Pete urave Komandant 1. armije Komandant 2. armije Komandant 3. armije Komandant RV i PVO Komandant RM Načelnik vojnog kabineta pred. SRJ
general–potpukovnik BRANISLAV PETROVIĆ kontraadmiral VLADE NONKOVIĆ general–pukovnik STAMENKO NIKOLIĆ general–pukovnik ZLATOJE TERZIĆ general–major GRUJICA USKOKOVIĆ general–pukovnik BRANISLAV OBRADOVIĆ general–potpukovnik NINOSLAV KRSTIĆ general–potpukovnik MILAN ĐAKOVIĆ general–potpukovnik BRANKO KRGA general–potpukovnik MILEN SIMIĆ general–potpukovnik ĐORĐE ĆURČIN general–major DRAGAN ŽIVANOVIĆ general–potpukovnik ŽIVORAD VUJČIĆ general–pukovnik SRBOLJUB TRAJKOVIĆ general–pukovnik MILORAD OBRADOVIĆ general–potpukovnik VLADIMIR LAZAREVIĆ general–pukovnik SPASOJE SMILJANIĆ admiral MILAN ZEC general–pukovnik dr. SLAVOLJUB ŠUŠIĆ
VOJNA TAJNA 1. deo
OSTALE LIČNOSTI
IME I PREZIME FUNKCIJA KOJU JE OBAVLJAO
Goran Matić Vlajko Stoiljković Rade Marković Filipović Dragan Momčilo Perišić Aca Dimitrijević Budimir Šćepanović Vukašin Maraš Dragan Leštarić Živadin Jovanović Nikola Šainović Miroslav Filipović Vesli Klark Ahtisari Černomirdin Nebojša Vujović Borislav Milošević Geza Farkaš Sekulić Miodrag
Savezni ministar za informisanje SRJ Republički ministar unutrašnjih poslova Načelnik SDB Srbije Načelnik odeljenja za specijalne operacije Bivši NG VJ i potpredsednik Vlade Srbije Bivši načelnik Uprave bezbednosti VJ Specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost Vukašina Maraša i bivši vršilac dužnosti SDB Crne Gore Bivši ministar MUP–a CG i sadašnji zamenik ministra odbrane Bivši pripadnik SDB Srbije Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Bivši potpredsednik Savezne vlade Novinar lista “Danas” Komandant snaga NATO za Evropu Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Jugoslovenski diplomata Bivši ambasador SRJ u Rusiji i brat Slobodana Miloševića Bivši načelnik Uprave za bezbednost VJ Informatičar u kabinetu NG VJ
PRISLUŠKIVANJE VJ OD SDB SRBIJE
”Lopov počinje time što predstavlja da laž naliči na istinu, a završava time što istina naliči na laž..’ ’ Balzak U predvečerje, ko zna kog rata po redu na ovom nesrećnom Balkanu, privodila se kraju diplomatska i svaka druga inicijativa da razum pobedi haos i sujetu. U malenoj tački u Evropi, zvanoj Savezna Republika Jugoslavija, ukrštali su se raznorazni interesi i uticaji, fokusirajući se u samo jednom pravcu, a to je konačni rasplet ili za neke konačni zaplet, gde su glavni glumci pobegli u bunkere, a statisti ostali da čekaju bombe koje će biti i najuticajniji kritičari po6
VOJNA TAJNA 1. deo
zorišne predstave koja se zove rat. Posle pauze od jedva dve godine u kojoj Slobodan nije uspeo da pronađe neprijatelja i da povede konačnu bitku do ubistva i poslednjeg građanina u svojoj Stradiji, počeli su sukobi na Kosovu. Tamo gde je i počelo njegovo vaznesenje, rešio je da obavi i sopstveni politički i vojnički ukop. U taj sunovrat poveo je narod i zemlju koja ga je iznedrila i na krilima nacionalizma, kakvog ne vide ni devetnaesti vek, posadila na Voždov tron sa kog bez velike muke i kr vi teško da će sići. Kako reče jedan filozof: “Glupost je bolest od koje ne strada oboleli već ljudi oko njega.” Nekoliko godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i privremenog predaha, krajem 1997. i početkom 1998. godine ono što je ostalo od kadrovski degradirane i tehnički zastarele armije, priključilo se uvertiri koja će nas odvesti blizu ambisa iz kog nema povratka. Slobodan Milošević je izvršio smenu načelnika Generalštaba VJ, general–pukovnika Momčila Perišića i na njegovo mesto doveo intelektualno i vojnički mnogo inferiornijeg generala Dragoljuba Ojdanića. Dovođenje lošijeg kadra bilo je pr vi znak da Milošević želi vojsku potpuno potčinjenu samo sebi, a da VSO postane samo mrtvo slovo na papiru. Pre Perišića smenjen je Jovica Stanišić, dotadašnji šef SDB i na njegovo mesto za načelnika SDB Srbije postavljen je Rade Marković. Kadrovanje u državi preuzela je stranka bez glasača — Jugoslovenska udružena levica. Dakle, politički mutant je preuzeo finasije, vojsku, SDB i medije. Iz jedne tako temeljno pogrešno vođene kadrovske politike moglo se očekivati samo bezuslovno i katastrofalno podaništvo koje će ovom narodu doneti nesreću kakva nije zabeležena od Drugog svetskog rata. Za kratko vreme Slobodanove vladavine uspelo se postići da nam saveznici postanu neprijatelji, da nam privreda bude svedena na nivo zemljoradničke zadruge, inteligencija na društvo gluvonemih, a armija na socijalnu ustanovu sastavljena od ljudi rastrganih između ideala i želje da dobiju državu i državljanstvo. Odluka o smeni generala Perišića doneta je na sednici Vrhovnog saveta odbrane održanoj 24.novembra 1998. godine u Beogradu. Sednici je predsedavao predsednik SRJ Slobodan Milošević, a učestvovali su i predsednik Republike Srbije Milan Milutinović i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. U zapisniku sa te sednice piše:
“Otvarajući raspravu o kadrovskim pitanjima u VJ, predsednik Slobodan Milošević je ukazao na potrebu promene načelnika Generalštaba, s obzirom na činjenicu da je general–pukovnik Momčilo Perišić već neuobičajno dugo na toj dužnosti. Predsednik je zatim rekao da među generalima ima nekoliko kandidata za tu dužnost: pr vi general–pukovnik Ljubiša Veličković, ali je on već postavljen za zamenikasaveznog ministra za odbranu; drugi je general pukovnik Dragoljub Ojdanić, sada zamenik načelnika generalštaba VJ. On je do sada obavljao više odgovornih dužnosti u vojsci.
7
VOJNA TAJNA 1. deo
Dosadašnji načelnik Generalštaba general– pukovnik Momčilo Perišić bio bi postavljen za savetnika Savezne vlade za pitanja odbrane. Predsednik milošević izneo je stav da u buduće treba voditi računa da načelnik Generalštaba ne budedugo na toj dužnosti, navodeći primer Sjedinjenih Američkih Država u kojima se na toj dužnosti u proteklih pet godina promenila trojica generala. Predsednik Milo Đukanović je, u vezi s kadrovskim pitanjem u Vojsci izneo dva stava: Pr vi saglasan je da se napravi reorganizacija i racionalizacija Generalštaba i SMO, kako je to u drugim zemljama. To zaslužuje potpunu pažnju i to treba koncepcijski dovesti u red. Drugo, nije za promenu sadašnjeg načelnika Generalštaba VJ general Perišića, bez obzira što je dugo na toj dužnosti. Prema mišljenju predsednika Đukanovića, general perišić dokazani autoritet. Ima veliko iskustvo, sačuvao je autoritet i ustavnu poziciju Vojske Jugoslavije. To je učinio ne samo u zemlji već i na međunarodnom planu. General Perišić ima i sasvim korektnu saradnju sa rukovodstvom Crne Gore. Bio je u prilici da i na međunarodnom planu brani interes i ugled Vojske Jugoslavije. Prema mišljenju presednika Đukanovića general Perišić je spremniji i kvalitetniji od ostalih kandidata. Predsednik Milan Milutinović je u vezi s pitanjem promene čelnog starešine Generalštaba, imao drugačije mišljenje, mada ne spori ono što je rekao predsednik Đukanović. Naglasio je da je nama potreban načelnik Generalštaba koji je odličan operativac. General Perišić je na međunarodnom planu delovao u skladu sa političkim instrukcijama legalnih organa političke vlasti ove zemlje. To je, bez sumnje, bilo uspešno. Ipak, dugo je na toj dužnosti i treba učiniti promenu. Mi sada imamo paralelne institucije u generalštabu i SMO, odnosno dupliranje pojedinih delatnosti, što je očigledno neracionalno i skupo. Što se tiče lepog mišljenja koje perišić uživa na međunarodnom planu, to treba primiti srezer vom i ne treba se mnogo na to osvrtati. Mi ćemo naše unutrašnje stvari da rešavamo kako smatr..."
|
You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.
|
|
Comments
