Tajne Vukove reforme (doc document) free file download at fliiby.com

"БИБЛИОТЕКА »МИСЛИ« Књига 3 УРЕДНИШТВО Милослав Самарџић Владимир Јагличић Др Петар Павловић МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ ТАЈНЕ »ВУКОВЕ РЕФОРМЕ« погледи Крагујевац, 1997. ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА Први део Писменост у Срба до средине XIX века 1.Почеци писмености (настанак глагољице) 2.Настанак ћирилице 3.Словенски језик Ћирила и Методија-старосрпски 4.Вук Караџић: Свети Сава није говорио српски 5.Примери светосавског језика Стара српска азбука 6.Књижевни и говорни језик 7.Црњански и вуковци 8.Прве српске књиге 9.Улога уметности у средњем веку и књижевни жанрови (житија) 10.Да ли је краља Стефана Дечанског ослепео отац, а убио син (примери тумачења старе књижевности) 11.Остали књижевни жанрови 12.Образованост средњевековних Срба и питање првог универзитета (1198.године) 13.Богатство средњевековне Србије 14.»Скерлићевски суд« о светосављу 15.Светосавље 16.У знаку царства 1 17.Бој на Косову 1389 - српска победа 18.Ситуација уочи косовског боја 19.Докази о српској победи на Косову 20.Деспот Стефан Лазаревић 21.Деспот Ђурађ Бранковић 22.Лажни косовски мит (из »народног стваралаштва«) 23. Прави косовски мит (из старе српске књижевности) 24. Светосавље и изворни косовски мит 25. Кривотворење изворног косовског мита 26. Реформе српског језика у првој половини XV века 27. Наговештаји новог доба 28. Обнова српске деспотовине у Срему и продужење средњевековне државности до 1537.године 29. Подизање манастира у сремској Деспотовини као један од кључних догађаја српске историје 30. Српски утицај на Бугаре и Русе 31. Спремање на отпор Турцима 32. Како су Бранковићи незаслужено претворени у издајнике 33. Први, неуспешни налет Ватикана на Србе 34. Успеси Ватикана у изменама српске историје 35. Свесно продужење средњевековља као заштита од страних утицаја 36. Срби и барок као правац католичке уметности 37. Католички утицаји у архитектури 38. »3аблужденија« Доситеја Обрадовића 39. Срби у доба просветитељства 40. Класицизам и предромантизам 41. Руски утицаји 42. Језици и писма XVIII и прве половине XIX века 43. Реформе српског језика и правописа непосредно пре Вука Караџића 44. Његошев пут и странпутица Вука Караџића Други део Вук Караџић и германски »Продор ка истоку« 1. Опасна тактика цара Јосифа II 2. Јернеј Копитар 3. Тајни део Копитаревог плана за реформу српског језика и правописа 4. Копитар тражи кандидата за улогу »оца српске писмености« 5. Јавни део Копитаревог плана 6. Професор Георгије Хранислав против Копитара 7. Копитарев одговор професору Георгију 8. Зашто нико други није прихватио метод »савршене азбуке« 9. Зашто сам Копитар није говорио »народним језиком« 10.Вук Караџић 11.Како је Јернеј Копитар искористио Вука Караџића за аустријску ствар 12.Вук Караџић као аустријски шпијун 13.Ко је аутор »Српског рјечника« из 1818. године 14.Финансирање »Вукове реформе« 15.Српски писци и историчари о Вуку Караџићу и Јернеју Копитару 2 Трећи део Језичке последице »Вукове реформе« 1.Сиромашење српског језика 2.Уништавање виших облика изражавања 3.Његошев и Вуков језик 4.Турцизми у српском језику 5.Псовке у српском језику 6.Полемика Вук Караџић-Јован Хаџић-Ђуро Даничић Четврти део Политичке последице »Вукове реформе« 1. Методе Вукове борбе 2. Вук Караџић - први српски комуниста 3.Утицај револуционарног (комунистичког) заноса 1848. на победу »Вукове реформе« 4.Турска подршка Вуку Караџићу 5.Један историјски апсурд - руска подршка Вуку Караџићу 6.»Вукова реформа« и македонско питање Пети део Југославија – најкрупнија политичка последица »Вукове реформе« 1. Хрватски језик пре Вука Караџића и Људевита Гаја 2. Како су Хрвати присвојили српски језик 3. Узроци и последице хрватске крађе српског језика 4. Реаговање Срба 5. Вук Караџић и латиница 6. Вук Караџић и Хрвати 7. Илирска идеја 8. Католички Срби 9. Југословенска идеја 10. Бечки договор 11. Питање екавског, ијекавског и икавског наречја Шести део Вук Караџић лично 1. Да ли је постао католик? 2. И дете на продају Завршна размишљања Поговор Литература 3 Садржај прилога Први прилог 1. Стара српска азбука 2. Пример грчког писма с краја VIII и почетка IX века, из којег је настала ћирилица 3. Изглед глагољице (страница из Маријиног јеванђеља, XI век) 4. Страница из Мирослављевог јеванђеља (крај XII века) 5. Страница ''Номоканона'' Светог Саве (почетак XIII века) 6. Страница Књиге Љ. Стојановића "Стари српски записи и натписи" 7. Страница рукописа Доментијановог "Житија Св. Саве" (XII век) 9. Страница књиге "Живот краљева и архиепископа српских" (XIV век) Други прилог 1. Свети Сава, манастир Милешева (фреска из XIII века) 2. Свети Сава и Свети Симеон, манастир Студеница (XII век) 3. Потпис Светог Саве 4. Христово успеће, манастир Студеница (XII век) 5. Свети Јован Крститељ, манастир Пустиња код Ваљева 6.Свети ратник из манастира Манасија (XV век) 7.Манастир Хиландар (XII век) 8.Манастир Студеница (XII век) 9.Манастир Жича (XIII век) 10.Пећка Патријаршија (XIII и XIV век) 11.Манастир Каленић (XV век) 12.Средњевековни градови Смедерево и Београд 13.Манастир Манасија (XV век) Трећи прилог 1.Почетак "Сказанија о писменах" Константина Филозофа 2. Из књиге "Житије Стефана Дечанског" Григорија Цамблака 3. Повеља бана Твртка Дубровачкој општини 4. Правила братства у Стону (XV век) 5. Део преписа Есфигменске повеље деспота Ђурђа Бранковића (XV век) 6. Страница "Октоиха", штампарија на Цетињу 1494. године 7. Празнични минеј из штампарије Божидара Вуковића, Млеци 1538 8. Страница "Четворојеванђеља" одштампаног у штампарији у Београду 1552. године Четврти прилог 1. Христофор Жефаровић, Цар Душан 2. Рукописна страница "Хроника" грофа Ђорђа Бранковића 3. Страница Орфелинове "Историје о Петру Великом" 4. Насловна страна Рајићеве историје 5. Портрет Вићентија Јовановића 6.Жена из околине Баточине 4 7.Добошар српских граничарских јединица 8.Србин војник из Срема 9.Захарија Орфелин, насловна страна "Прописа" 10.Буквар Теофана Прокоповича 11.Прва страна "Историје о Черној Гори" Василија Петровића Његоша 12.Насловна страна Јулинчеве историје 13.Страница рукописа Гаврила Стефановића Венцловића 14.Портрет Јована Рајића Пети прилог 1.Црква у Сремским Карловцима 2.Саборна црква у Београду 3.Вук Караџић (Анастас Јовановић) 4."Новине Сербске" 5.Прва страница предговора "Лаже и паралаже" Јована Стерије Поповића 6.Прво издање "Горског вијенца" 7.Петар Петровић Његош 8.Српска ћирилица, Вукова ћирилица и хрватска латиница Шести прилог 1.Дубровачки четници Вељко Бурић и Ђорђе Змајић Седми прилог 1.Ана и Вук Караџић 2.Мина Караџић 3. Вуков син Димитрије и унук Јанко 4. Лукијан Мушицки I ПИСМЕНОСТ У СРБА ДО СРЕДИНЕ XIX ВЕКА 1. ПОЧЕЦИ ПИСМЕНОСТИ (НАСТАНАК ГЛАГОЉИЦЕ) Криза српског народа на крају XX века изражава се и у великом броју широко распрострањених заблуда различитог карактера, а те заблуде уједно чине и један од узрока кризе. Најстарија од њих је и прва могућа - реч је о првом помену српског имена у VI веку. Деца се од малих ногу уче да су њихови тадашњи преци, ти први Срби за које се зна, били "најгори варвари међу варварима", што је по свој прилици преседан васпитно-просветне делатности. Та класицистичка теорија заменила је вековима важећу о благородном и светом пореклу српских владара, па самим тим и српског народа. Оваква теорија свакако није била примерена новом добу и до неке промене је морало да дође, али зашто је промена учињена тако сурово и штетно - то може бити предмет једне посебне анализе. У сваком случају, остао је без следбеника позив Милоша Црњанског из 1934. године да се "збрише туђинска легенда о 'варварству' Словена давних времена". 'Крајње је време за то", писао је он у својој књизи "Свети Сава", али на жалост није наишао на разумевање. 5 Црњански је сматрао како се лако да утврдити да су германски, романски, па и византијски хроничари, "злонамерно и намештено" писали о нашем народу све до XIX века - века славенофила. Разлог томе веома је једноставан: Јужни Словени, и посебно Срби као најмногобројнији међу њима, својим надирањем угрожавали су поседе Германа, Романа и Византинаца, па су их ови сматрали великим непријатељима и зато их наруживали. Али, словенска сеоба народа била је много мање варварска него што су то знале бити друге. У историји хунског краља Атиле, "Бича Божијег", наводи Црњански, словенски елемент издваја се својим сељачким миром и радиношћу, жеталачким песмама, лепим везовима народног одела и ванредним призорима народних обичаја. Јужни Словени су се издвајали из "гунгуле крволочних Азијата", као што нису били ни у знаку рушења, крволочности и етичке бруталности данас "високо културних народа". Њихове нове земље нису одјекивале од лелека, него су биле мирне, са масама заузетим око орања, пчеларства и рибарења. "Много више него у подацима о другим варварским народима, у та времена, речито нам говори из тих спомена необична душа Словена, пуна прича и гатања, што је сачувала у себи присну везу са светлошћу небеских пожара, тамом шума и животом бившим, у травама и водама, у спокојству земљорадничком, најбољој страни, и сада још, у бићу нашег народа", писао је Црњански, говорећи, поред осталог, и о древном словенском писму, које је нестало у доба примања хришћанства. Класична историја, међутим, не познаје то старо словенско писмо. Владимир Ћоровић је у својој "Историји Срба" изричит да до IX века Словени нису имали никаквог писма, него да су се помагали рабошима са цртама и резовима, само изузетно се служећи грчким и латинским словима. Почетак писмености у Словена, у данашњем значењу тог појма, везује се за њихову хришћанизацију отпочету 863. године. Те године је великоморавски кнез Растислав - то је подручје данашње Чешке и Словачке - да би сузбио немачки утицај од византијског цара Михајла затражио проповеднике који знају словенски језик. "Наш народ се одрекао незнабоштва и држи се хришћанског закона, али немамо таквог учитеља који би нам нашим језиком протумачио праву веру хришћанску да би и друге земље, видећи то, пошле за нама", стајало је у писму кнеза Растислава. Цар Михајло је одабрао два брата Солуњана, Грке по националности, Ћирила и Методија. Ћирилу, рођеном 826. или 827. године, свстовно име је било Константин. Име Ћирило узео је када се замонашио непосредно пред смрт 869. године. Завршио је средње и високо образовање у царској великој школи у Цариграду, где се посебно занимао за граматику. За наставника је имао и цариградског патријарха Фотија, једног од најобразованијих људи тога доба. Примио је свештенички чин и једно време радио као патријаршијски секретар у великој библиотеци и архиву при цркви Свете Софије, да би после краћег боравка у једном манастиру постао наставник велике школе. Његово житије затим бележи одлазак у један од многобројних манастира на анадолском Олимпу, који је тада био оно што ће век касније постати Света Гора - место чувено по учености својих калуђера. Ћирило је отишао у манастир у коме је већ боравио његов брат Методије, у ранијем световном животу управник једне византијске области насељене Словенима. Два брата ускоро крећу на прву заједничку мисију, међу Хазаре, између доњег Дона и Кавказа. Ту је Ћирило имао чувене полемике са Јеврејима, који су такође слали мисионаре (Ћирилу и "хазарској полемици" Милорад Павић посвећује посебну пажњу у "Хазарском речнику"). По повратку из земље Хазара Ћирило и Методије крећу у великоморавску кнежевину. Пре поласк..."

You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.