Antologija srpskih pripovetki (pdf document) free file download at fliiby.com

"Biblioteka POSEBNA IZDAWA Glavni i odgovorni urednik JAGOŠ URETIĆ Urednik izdawa RATKO PEKOVIĆ Priređivači elektronskog izdawa Knjizara.com i Alexandria Studio ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAČA XIX i XX VEKA „Filip Višwić“ Beograd 1999. Sadraj PRISTUP Miroslav Josić Višwić PRIPOVEDAČI NAŠI NASUŠNI. . . . . . . . . 10 ANTOLOGIJA Bogoboj Atanacković BUWEVKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Laza Lazarević SVE ĆE TO NAROD POZLATITI . . . . . . . . . . 51 Jakov Igwatović PITA 1000 FORINATA . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Milovan Glišić PRVA BRAZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Stevan Sremac IBIŠ-AGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Borisav Stanković GUGUTKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Simo Matavuq PILIPENDA (IZ GORWE DALMACIJE). . . . . 143 Grigorije Božović ZLATE IZ SLATINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Ivo Andrić PUT ALIJE ERZELEZA . . . . . . . . . . . . . . . 183 6 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA Veqko Petrović SALAŠAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Dragiša Vasić RESIMIĆ DOBOŠAR . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 Miodrag Bulatović QUBAVNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Dragoslav Mihailović LILIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Miroslav Josić Višwić LEPA JELENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 Vidosav Stevanović IDEM DUNAV PLIVAM LE A . . . . . . . . . . . 343 Danilo Kiš ENCIKLOPEDIJA MRTVIH (Čitav život) . . . 363 IZBOR Borisav Stanković UR EVDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 Simo Matavuq NAUMOVA SLUTWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403 Miloš Crwanski VRT BLAGOSLOVENIH ŽENA . . . . . . . . . . . 413 Rastko Petrović NEMOGUĆI RATAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 427 Stanislav Krakov ALHIMIČAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Dragiša Vasić VITLO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 SADRAJ 7 Veqko Petrović ZEMQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 Grigorije Božović ČUDNI PODVIŽNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . 475 Miodrag Bulatović PRIČA O SREĆI I NESREĆI . . . . . . . . . . . 485 Ivo Andrić LETOVAWE NA JUGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 Pavle Ugrinov VOŽWA TRAMVAJEM . . . . . . . . . . . . . . . . . 509 Živojin Pavlović SABQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515 Milisav Savić PROLAZE LI VOZOVI IBARSKOM DOLINOM 531 Antonije Isaković MOLBA IZ 1950. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543 Filip David PRIČA O TURSKOM ČASOVNIČARU. . . . . . . 561 Danilo Kiš IZ BARŠUNASTOG ALBUMA . . . . . . . . . . . . 573 Branimir Šćepanović KRIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587 Mirko Kovač IGWAT ILI KUĆA ZA RUŠEWE. . . . . . . . . . 595 Miroslav Josić Višwić NOĆNI UMETNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 607 Milorad Pavić RUSKI HRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615 Aleksandar Tišma HIQADU I DRUGA NOĆ. . . . . . . . . . . . . . . . 627 8 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA Svetlana Velmar-Janković ULICA GOSPODAR-JOVANOVA . . . . . . . . . . 633 Danilo Nikolić CIGANSKI NOŽ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643 David Albahari ŠETWE PORED REKE . . . . . . . . . . . . . . . . . 663 Svetislav Basara PISMENI ZADATAK IZ SRPSKOHRVATSKOG NA TEMU N E S A N I C A . . . . . . . . . . . . . . 671 Dragoslav Mihailović ČIJA TO DUŠA OVUDA TUMARA. . . . . . . . . . 677 Nemawa Mitrović SNOVI I DANI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 701 Borislav Pekić ČOVEK KOJI JE JEO SMRT 1793. . . . . . . . . . . 715 Vidosav Stevanović INICIJALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 763 Mihajlo Pantić DAN ZA KLENOVE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 777 DODATAK Miroslav Josić Višwić Bibliografija i komentari . . . . . . . . . . . . . . 792 PRIPOVEDAČI NAŠI NASUŠNI 1. Znam da svi oni koji boqe od mene poznaju srpsku kwiževnost mogu da kažu da postoji nekoliko dobrih antologija srpske lirike (Popovićeva ili Pavlovićeva, na primer), ali da niko do danas još nije napravio hvale vrednu antologiju srpske pripovetke (ili proze). A pripovetka pisana srpskim jezikom je, od sredine prošlog do kraja ovog krvavog veka, možda i najžilaviji žanr u našoj lepoj kwiževnosti. Svi najznačajniji srpski prozni pisci pisali su i pripovetke. A među wima ima i onih koji su jedino priče pisali (Laza Lazarević, Grigorije Božović ili Veqko Petrović, na primer). U ovom veku najviše ipak ima onih koji su, posle prvih značajnih pripovedačkih kwiga (Miodrag Bulatović, Antonije Isaković ili Danilo Nikolić, na primer), okrenuli se romanu, „velikoj maturi“ svake kwiževnosti. „Pripovedačka umetnost je što i kamerna muzika, zbijena sinteza, i lirike i dramatike i epskog prikazivawa...“, kazao je jedan pisac. Zbog toga je u svakoj kwiževnosti (pa i srpskoj) jedan od najtežih zadataka: napisati dobru pripovetku. MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 11 Mnogi kritičari i teoretičari proricali su smrt pripovetke, pisali o sumraku wenom, ali bilo je i mudrih, temeqnih i lucidnih tumača koji su najavqivali procvat i prevlast pripovedačke umetnosti. Običnim čitaocima, a takvih najviše ima na svetu, pripovetka je oduvek bila privlačnija od romana, od drame, pa čak i od poezije. Pripovetka je, kaže tzv. nauka o kwiževnosti, „izraziti tip fabulativne proze“, „sredwa prozna pripovedna forma“ koju je „teško definisati“. Ona je „kwiževni oblik koji po svojim karakteristikama stoji između narodne pripovetke, sa jedne, i novele i romana, sa druge strane“. U woj je sve podređeno zanimqivoj fabuli, događaju u kojem je piščeva pažwa usmerena najčešće na jednog junaka, jednog pripovedača. A nisu od malog značaja ni jezik pripovedawa, ni melodija. (Gotovo do juče kod nas su mnoge prozne kwige imale podnaslov „pripovetka“, čak i kad je bez dvoumqewa reč o romanima, o kwigama sa više stotina stranica. A u savremenom dobu su neke pripovetke dobile odrednicu „roman“.) Sve podele i grupisawa pripovedaka su mehaničke i vankwiževne. Za vrednost jedne priče nije od presudnog značaja da li je ona seoska, urbana, društvena, psihološka, istorijska, qubavna, omladinska, fantastična, stvarnosna, postmoderna, kratka, realistička... itd. Za sto pedeset godina, vreme koje pokriva ova kwiga, srpska pripovetka imala je tri bremenita i plodna perioda, tri „zlatna doba“: 1. posledwa četvrtina prošlog veka, 2. prva decenija posle Velikog rata, i 3. sedma i osma decenija ovoga veka. F SADRŽAJ 12 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA (Prve dve decenije od tog stoleća i po srpska pripovetka je lutala u romantičnim i poučitelnim maglama, a posledwe dve decenije još traže svoje vodeće, čelne pisce.) Dve trećine pripovedaka u ovom izboru napisano je i objavqeno u ta tri zlatna talasa, u tih šezdesetak burnih pripovedačkih godina. 2. Prvo zlatno doba dalo nam je čitavu plejadu vrhunskih pripovedača, pisaca koji su postavili temeq i tradicionalne i moderne srpske pripovetke, bez kojih nije moguće ni zamisliti srpsku kwiževnost. Najistaknutiji su „otac srpskog romana“ Jakov Igwatović, „osnivač realističke pripovetke“ Milovan Glišić, „tvorac srpske psihološke pripovetke“ Laza Lazarević, „majstor pripovedač“ Simo Matavuq i „patrijarh srpske proze“ Stevan Sremac. Ali nije mali udeo ni pisaca iz nešto ranijeg perioda, kakvi su Stjepan Mitrov Qubiša, Bogoboj Atanacković ili Jovan Grčić Milenko, kao ni pripovedačkih majstora formata jednog Janka Veselinovića, Dragutina Ilića, Svetolika Rankovića, Radoja Domanovića ili Ilije Vukićevića. Na kraju toga doba javqa se pravi gorostas, Borisav Stanković, pisac najskladnije i najpotresnije kwige proznih portreta (Božji qudi), a pored wega još i Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović i Petar Kočić. F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 13 U drugom dobu, odmah posle Velikog rata, punim dahom nastavqaju da pišu Grigorije Božović, pripovedač rudarskog kova, streqan i zabrawen posle Drugog svetskog rata, i Veqko Petrović, pisac sa obe noge na zemqi, a na velika vrata ulaze u srpsku kwiževnost pisci različitih poetika: naš budući, prvi i jedini Nobelovac, pripovedač širokih vidika Ivo Andrić, pesnik i prozni klasik Miloš Crwanski, razapet između Stražilova i Hiperboreje, gurnut u emigraciju gotovo četvrt veka, i Dragiša Vasić, pisac dekretom izbrisan iz srpske kwiževnosti posle komunističkog ustoličewa na vlasti. Ali tu su i značajni pisci bez kojih treća decenija ne bi imala zlatnu propovedačku auru: Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević, Stanislav Krakov i Stanislav Vinaver. (Kao što istom tom pripovedačkom krugu pripadaju još i pisci kakvi su Isidora Sekulić, Milan Kašanin ili Branimir Ćosić.) Dolazak trećeg doba najavio je Miodrag Bulatović, prozom tzv. „fantastičnog realizma“, ali značaj u najavi prave poplave vrhunskih pripovedača on deli sa Antonijem Isakovićem, Vladanom Desnicom, Slobodanom Xunićem, Mihailom Lalićem, Brankom Ćopićem, Vojom Čolanovićem ili Miodragom Borisavqevićem. U trećem dobu punu zrelost postižu pripovedači nekoliko generacija i različitih poetičkih usmerewa, a u prvom krugu su pripovedač „qudske patwe i milosti“ Dragoslav Mihailović, pisac „baršunaste“ i „enciklopedijske“ mašte Danilo Kiš i čelnik „stvarnosne proze“, „proze F SADRŽAJ 14 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA novog stila“ Vidosav Stevanović. A značajne i zanosne kwige, sa antologijskim pričama, objavquju u toj trećoj zlatnoj pripovedačkoj oluji pisci kakvi su: Boško Petrović, Momčilo Milankov, Aleksandar Tišma, Danilo Nikolić, Pavle Ugrinov, Milorad Pavić, Borislav Pekić, Svetlana Velmar-Janković, Živojin Pavlović, Filip David, Branimir Šćepanović, Mirko Kovač, Milisav Savić ili David Albahari... Roman je u posledwoj četvrtini dvadesetog veka, u srpskoj kwiževnosti, dobio krila, ali ni pripovedači ne odustaju. Kwige koje treba i dvaput čitati objavquju: Mirjana Pavlović, Radoslav Bratić, Radovan Beli Marković, Milica Mićić Dimovska, Jovan Radulović, Svetislav Basara, Mihajlo Pantić, Radoslav Petković, Nemawa Mitrović, Vladimir Pištalo, Aleksandar Gatalica... (Ne znam da je igde, u bilo kojem tekstu, na ovako malo prostora, stalo toliko značajnih imena: šezdeset i pet pisaca bez kojih savremena, moderna, nova srpska kwiževnost ne bi ni postojala. Bez kojih srpska proza ne bi imala onaj značaj, o tome su i strani kritičari govorili i pisali, koji u svetskoj i evropskoj kwiževnosti već više od tri decenije ima.) 3. Za stotinak godina objavqeno je četrdesetak antologija (računajući i kwige koje nemaju reč „antologija“ u naslovu: zbornike, almanahe, panorame, zbirke, preglede...), a najviše u posledwoj četvrtini veka. Antologije su u F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 15 savremenom kwiževnom životu, umesto da budu čitanka ili vaga, trapovi vrhunskih ostvarewa, postale mustra, tj. moda, ili stratište. Ako su u prošlom veku najbrojniji bili kalendari i almanasi, te „kwige za dobre celi“ iliti „cvetnici“, druga polovina ovoga veka postala je raj (pakao i čistilište, istovremeno) za izbore, za panorame, za antologije. Reč antologija (rođena od grčkih reči koje znače cvet i reč), kojoj su najbliže po značewu reči hrestomatija ili analekta, znači bukvalno: „brawe cveća, cvetnik; zbirka odabranih... zbirka najlepšega“ (Vujaklija), a u ovom slučaju: zbirka izabranih kwiževnih dela iliti „zbirka cveća“ srpske pripovedačke umetnosti. Trebalo bi, dakle, da u kwigama koje nose pečat reči antologija, svi radovi budu ono najboqe što su wihovi autori napisali. Ali da nije uvek tako („slučaj je najveći komedijant na svetu“) uveriće se svako ko pregleda sve one izbore koje sam i sâm imao u rukama. O tome da u velik broj „antologija“ nisu uvršteni najboqi radovi, pa ni najboqi autori (vodeći pisci svoga doba), svedoči i porazna istina da su mnogi izbori pali u zaborav, da su mnogi i prećutani, odmah posle prvog i jedinog objavqivawa. 4. Antologija srpskih pripovedača XIX i XX veka ima dva dela, dva prozna kruga, dva visoka nivoa. U prvom delu je moj izbor pripovedaka F SADRŽAJ 16 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA (pravih, nezaobilaznih remek-dela), koje su napisali pisci koje smatram najznačajnijim, a u drugom je moj izbor najboqih pripovedaka iz svih izbora koje sam pregledao pripremajući ovu antologiju. U oba dela su priče koje dostojno predstavqaju svoje tvorce, priče koje pokazuju wihovo majstorstvo u punom svetlu, priče koje bi mogle biti i wihove miqenice, priče koje će i čitaoci moći voleti. Povodom ove kwige, kao i kad su slične u pitawu, moguće je postaviti mnogo pitawa, jer svaki ovakav izbor pred sastavqača (i čitaoce, na kraju) postavqa mnogo glavoboqa, dilema, zagonetki, otkrića, zamki, problema, radosti, tuga i opomena. 5. Prvo pitawe moglo bi da glasi: Zašto je ova kwiga dobila ime Antologija srpskih pripovedača H²H i HH veka? Jednostavno i prosto: zbog toga što sam izabrao da kostur ove kwige čine oni pisci koji, po mojim „ukrštajima“ kriterijuma vrednovawa i sviđawa, pa i po sudovima stručwaka raznih perioda i poetika, čine prvi krug srpskih pripovedača. Wihovo mesto na skali vrednosti ne bi bilo tako visoko da ih ne prati široka lepeza pisaca značajnih proznih kwiga, pisaca važnih za kwiževnost jednog malog evropskog naroda kakav je srpski. (Da li bi Ivo Andrić ili Miloš Crwanski napisali svoje kwige da pre wih ili u isto vreme, primera radi, nisu pisali Bora F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 17 Stanković, Simo Matavuq, Stevan Sremac, Rastko Petrović, Ilija Vukićević, Momčilo Nastasijević, Janko Veselinović, Petar Kočić, Stanislav Krakov...?) Moja namera nije bila da presuđujem pripovedačima, ni onima čije priče su u ovoj kwizi, ni onima koji su ostali izvan korica. Izdavački razlozi (materijalni troškovi, besparica, kupovna moć, osiromašene biblioteke), kao i moja žeqa da sve što izaberem stane u jednu kwigu, presudili su da od svakog pisca, u oba dela, unesem tek po jednu priču. U pravoj, totalnoj antologiji svi za wu odabrani pisci dobili bi, verovatno, i drugačiji raspored i, sigurno, različit broj priča. Ali prava (poštena, totalna, večita, bezgrešna, mamutska... itd.) antologija srpske pripovetke možda nikada neće ni stići u ruke čitalaca, na kwižarske pultove i u rafove biblioteka. U woj bi trebalo objaviti oko tri stotine priča od sedamdesetak srpskih pisaca, što možda ni na pet hiqada štampanih stranica ne bi stalo. (U kwigu takvog obima mogla bi da stane celokupna srpska poezija koju ne bismo smeli da zaboravimo. I neupućenima je jasno koliko sastavqači pesničkih, nasuprot sastavqačima proznih antologija, imaju lagodniji posao. Ali svako ko ozbiqno razmisli o oba posla, videće da su pred antologičarima koliko interesantni toliko i odgovorni, koliko važni toliko i teški, koliko nezahvalni toliko i ograničeni zadaci i problemi.) F SADRŽAJ 18 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA Ova antologija je prva kod Srba koja, bez ikakvih ograničewa, pokriva jedan dug period srpske pripovetke. Ona zapravo daje sliku moderne, savremene (u najširem smislu reči) srpske pripovedačke umetnosti: od sredine prošloga veka do naših dana. Ako ne računamo na jedan žanr svedenu Palavestrinu Kwigu srpske fantastike koja je gotovo osam i po vekova dala u jednom a jedva koje leto više od polovine (dvadesetog) veka u drugom tomu, do sada je jedino Gligorićeva Antologija srpske proze u dva toma sabrala priče pisane sedam decenija, a Pantićeva Antologija srpske pripovetke 1945–1995. u iste korice sakupila je prozu stvaranu pedeset godina. Isto tako, četiri kwige pod zajedničkim naslovom Pripovedači, štampane na 1. 400 strana u kolekciji „Srpska kwiževnost u sto kwiga“ (Srpska kwiževna zadruga i Matica srpska), pokrivaju jedan duži period, nešto više od jednog veka, ali u wima su zastupqeni jedino oni pisci koji u toj ediciji nisu dobili samostalne kwige. Ova antologija se razlikuje od svih do danas objavqenih kwiga (koje su joj slične po naslovu, žanru ili karakteru). Ona nije ni tematska, ni stranačka, ni motivska, ni generacijska, ni usko vremenski ograničena. Ne diže u oblake ni romantizam ni realizam. Ne okreće glavu ni od tradicionalnog, ni od modernog. Ne spušta na zemqu, ne diže u oblake, ni tzv. stvarnosnu, ni tzv. gradsku, ni tzv. postmodernu, ni tzv. seosku prozu. Sve pripovetke u woj (u oba dela) složene su hronološki, po vremenu prvog objavqivawa. Nema nikakvih tematskih blokova, grupa ili celina, nikakvih učitavawa, nikakvih F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 19 vankwiževnih razloga. Sve je u prirodnom redu, onako kako je i nastajalo. Većina pripovedača u ovom izboru ima toliko dobrih, majstorski napisanih priča, da bi svako od wih mogao imati svoju antologiju od po nekoliko stotina stranica. Iz tih antologija birao sam pripovetke za ovu kwigu. A birao sam ih, kako bi jedan stari estetičar i antologičar rekao, „po wihovoj lepoti“. (Lepota je ovde sinonim za reči kakve su: vrednost, značaj, suština, majstorstvo, bogatstvo, smisao, ritam...) 6. Oko drugog pitawa, zašto ova kwiga ima dva dela, imao sam više dilema. U prvom delu je, dakle, moj izbor pripovedaka onih pripovedača koje smatram najznačajnijim. Pre dvadeset godina taj izbor bi bio sigurno drugačiji, a sutra još ne znam kakav će biti (ali i tada kao i sada: pre strog nego blag). Važno mi je bilo da izabrane priče budu zaštitni znak pisaca koji su ih napisali. (Znam dobro da Andrić, na primer, ima dobrih priča za dve-tri kwige – sâm je potpisao jedan izbor od 35 priča – ali sam wegov „roman“ o erzelezu ovde izdvojio i zbog vrednosti same priče i zbog wenog prožimawa sa ostalim pričama u izboru. Takav antologijski izbor mogli bi imati i V. Petrović, S. Matavuq ili D. Mihailović, da druge iz prvog dela ove kwige i ne pomiwem.) A prvi zadatak drugog dela ove Antologije je da iz svih izbora koje sam pregledao (vidi „Bibliografiju i komentare“, u dodatku), uporedio F SADRŽAJ 20 ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAÈA i proučio, odvojim one autore kojima su drugi priređivači odabrali najmawe sedam priča ili koji su zastupqeni u najmawe sedam antologija (izbora, panorama, pregleda...). To što su ih i drugi priređivači izdvajali, što su im birali najboqe pripovetke (po raznim kriterijumima, sa različitim motivima, u vremenu i nevremenu), otvorilo im je vrata ove kwige. Tako se dogodilo da i u ovoj antologiji (kao i u onima pre we, a verovatno i u onima koje će se uskoro pojaviti) ima nekoliko pripovedaka koje se „sele“ iz jednog u drugi izbor. Kritika i sastavqači utvrdili su visoku kwiževnu vrednost pojedinih priča, onih koje imaju značaj i za autora i za srpsku kwiževnost. (Takve su, primera radi, u 4 izbora „Vitlo“ i „U gostima“ Dragiše Vasića ili „Zapisi o darovima moje rođake Marije“ Momčila Nastasijevića, „Inicijali“ Vidosava Stevanovića u 5 izbora, „Krik“ Branimira Šćepanovića u 6 izbora, u 3 izbora „Zlate iz Slatine“ Grigorija Božovića ili „Enciklopedija mrtvih“ Danila Kiša, ili u 8 izbora „Qubavnici“ Miodraga Bulatovića... itd.) Odgovor na pitawe da li je jedan priređivač određenu priču otkrio tek u izboru drugog, ili je izabrao drugu zbog toga što je ona koju visoko vrednuje već objavqena u nekom izboru, nije tema za ovaj pristup. U ovoj antologiji sve priče su tu na prvom mestu zbog toga što ih smatram vrednim, vrhunskim delima, važnim za srpsku pripovedačku umetnost. F SADRŽAJ MIROSLAV JOSIÆ VIŠWIÆ 21 7. A na treće pitawe, zašto baš ove p..."

You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.