Ustav (pdf document) free file download at fliiby.com

"Na osnovu člana 73. tačka 8. Ustava Republike Srbije i člana 10. stav 1. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ("Službeni glasnik RS", br. 48/94 i 11/98), Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj posebnoj sednici u 2006. godini, održanoj 30. septembra 2006. godine, donela je ODLUKU O RASPISIVANJU REPUBLIČKOG REFERENDUMA RADI POTVR IVANJA NOVOG USTAVA REPUBLIKE SRBIJE 1. Raspisuje se republički referendum radi potvr ivanja novog Ustava Republike Srbije, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila na Prvoj posebnoj sednici u 2006. godini, održanoj 30. septembra 2006. godine. 2. Republički referendum će se sprovesti na dane 28. i 29. oktobra 2006. godine, u vremenu od 7,00 do 20,00 časova. 3. Na republičkom referendumu gra ani će se izjasniti o sledećem pitanju: „Da li ste za potvr ivanje novog Ustava Republike Srbije". 4. Na glasačkom listiću gra ani će se izjašnjavati zaokruživanjem reči: "da" ili reči: "ne" . 5. Sprovo enjem republičkog referenduma rukovodiće Republička izborna komisija. Republička izborna komisija obrazovaće opštinske komisije i glasačke odbore. 6. Republička izborna komisija utvrdiće i proglasiti ukupne rezultate republičkog referenduma i dostaviće izveštaj o sprovedenom republičkom referendumu Narodnoj skupštini Republike Srbije. 7. Radi upoznavanja gra ana sa sadržinom Ustava Republike Srbije koji se potvr uje na republičkom referendumu, Ustav Republike Srbije objaviće se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao sastavni deo ove odluke, u sredstvima javnog informisanja i na drugi način koji odredi Republička izborna komisija. 8. Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“. RS broj 35 U Beogradu, 30. septembra 2006. godine NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE PREDSEDNIK Predrag Marković Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gra ana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, gra ani Srbije donose USTAV REPUBLIKE SRBIJE PRVI DEO NAČELA USTAVA Republika Srbija Član 1. Republika Srbija je država srpskog naroda i svih gra ana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima gra anske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Nosioci suverenosti Član 2. Suverenost potiče od gra ana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od gra ana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje gra ana. Vladavina prava Član 3. Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotu ivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. -3Podela vlasti Član 4. Pravni poredak je jedinstven. Ure enje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i me usobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna. Političke stranke Član 5. Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje gra ana. Osnivanje političkih stranaka je slobodno. Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi. Zabrana sukoba interesa Član 6. Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju odre uju se Ustavom i zakonom. Grb, zastava i himna Član 7. Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava. Himna Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ure uju se zakonom. -4Teritorija i granica Član 8. Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvi enom za promenu Ustava. Glavni grad Član 9. Glavni grad Republike Srbije je Beograd. Jezik i pismo Član 10. U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama ure uje se zakonom, na osnovu Ustava. Svetovnost države Član 11. Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava Član 12. Državna vlast ograničena je pravom gra ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo gra ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Zaštita državljana i Srba u inostranstvu Član 13. Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Republika Srbija razvija i unapre uje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom. -5Zaštita nacionalnih manjina Član 14. Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina. Država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Ravnopravnost polova Član 15. Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Me unarodni odnosi Član 16. Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima me unarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila me unarodnog prava i potvr eni me unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvr eni me unarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Položaj stranaca Član 17. Stranci, u skladu sa me unarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije. radi DRUGI DEO LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE 1. Osnovna načela Neposredna primena zajemčenih prava Član 18. Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima me unarodnog prava, potvr enim me unarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način -6ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predvi eno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapre enja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim me unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo enje. Svrha ustavnih jemstava Član 19. Jemstva neotu ivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. Ograničenja ljudskih i manjinskih prava Član 20. Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. Zabrana diskriminacije Član 21. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, ro enja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gra anima. -7Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda Član 22. Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povre eno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Gra ani imaju pravo da se obrate me unarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. 2. Ljudska prava i slobode Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti Član 23. Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Pravo na život Član 24. Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića. Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta Član 25. Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka. Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada Član 26. Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. -8Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. Pravo na slobodu i bezbednost Član 27. Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvi eni zakonom. Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru. Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. Kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud. Postupanje s licem lišenim slobode Član 28. Prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti. Zabranjeno je svako nasilje prema licu lišenom slobode. Zabranjeno je iznu ivanje iskaza. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda Član 29. Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati. Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu. Pritvor Član 30. Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vo enja krivičnog postupka. -9Ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru. Pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. Trajanje pritvora Član 31. Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor odre en odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu. Posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom. Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odre en. Pravo na pravično su enje Član 32. Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem. Javnost se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom. Posebna prava okrivljenog Član 33. Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. - 10 Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom. Svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani. Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu. Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. Pravna sigurnost u kaznenom pravu Član 34. Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvi eno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvi ena. Kazne se odre uju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije odre uju se zakonom. Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobo en ili osu en ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleže vo enje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme su enja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva. - 11 Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete Član 35. Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osu en za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvr ena zakonom. Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Zakon odre uje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo Član 36. Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Pravo na pravnu ličnost Član 37. Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su. Pravo na državljanstvo Član 38. Sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije ure uje zakon. Državljanin Republike Srbije ne može biti proteran, ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni. Dete ro eno u Republici Srbiji ima pravo na državljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne državljanstvo druge države. - 12 Sloboda kretanja Član 39. Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati. Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vo enja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije. Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ure uje se zakonom. Stranac može biti proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predvi enom postupku i ako mu je obezbe eno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti odre enoj društvenoj grupi, političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. Nepovredivost stana Član 40. Stan je nepovrediv. Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tu i stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. Bez odluke suda, ulazak u tu i stan ili druge prostorije, izuzetno i pret..."

You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.