"Владимир Ћоровић
Историја српског народа
Source: http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/ Compiled by: Daki_yu
Интернет издање ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ И ПОКРОВИТЕЉ Технологије, издаваштво и агенција Јанус Београд, новембар 2001 ПРОДУЦЕНТ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Зоран Стефановић ЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ Маринко Лугоња ВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ Милан Стојић ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА Ненад Петровић КОРЕКТУРА Саша Шекарић и Драгана Вигњевић
Штампано издање Рукопис припремили за штампу Ненад Љубинковић Ирена Арсић - Прва књига ГЛАС СРПСКИ Бања Лука Ars Libri Београд 1997. Владимир Ћоровић ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА Прва књига Издавачи "Глас српски", Бања Лука "Ars Libri", Београд За издаваче Ненад Новаковић Ненад Арсић Уредници Ирена Арсић Ранко Павловић Приређивачи и рецензенти Ирена Арсић Ненад Љубинковић Дизајн корица Владимир Љубинковић Штампа ЈП "Глас српски", Бања Лука За штампарију Боро Лубурић, дипл. граф. инж. Припрема за штампу Ненад Павловић Коректура Весна Зубер Пласман књиге за СР Југославију Милован Благојевић Тираж 4.000 примерака Прво издање, штампање завршено јуна 1997.
САДРЖАЈ:
• ПРЕДГОВОР
ПРВИ ПЕРИОД
• • • • • • I. Продирање Словена на Балкан II. Словени са Аварима III. Словени насељавају Балкан IV. Балканска култура у доба сеобе Словена V. Словенска племена и њихова култура VI. Организација словенских племена на Балкану
ДРУГИ ПЕРИОД
• • • • • • • • I. Бугари и балкански Словени II. Први заједнички покрет Срба, Хрвата и Словенаца III. Прва српска држава IV. Покрштавање Јужних Словена V. Срби између Византије, Хрватске и Бугарске VI. Држава маћедонских Словена VII. Зетска држава VIII. Србија за време борби Византије и Угарске
ТРЕЋИ ПЕРИОД
• • • • • • • • • • • • • I. Стеван Немања II. Латинско Царство и стварање Српске Краљевине III. Српске међусобице IV. Западњачка оријентација у Србији V. Србија као главна балканска држава VI. Потискивање Бугара као српских такмаца VII. Стварање српског царства VIII. Дело цара Душана IX. Распад Српске Царевине X. Маричка погибија XI. Босна као краљевина XII. Босна као стожер нове српскохрватске државе XIII. Бој на Косову
ЧЕТВРТИ ПЕРИОД
• • • • • • • • • I. Срби између Турака и Мађара II. Мађарска превласт у Босни и Србији III. Босански раздори IV. Опорављена Србија V. Деспот Ђурађ Бранковић VI. Први пад Србије VII. Разлаз између деспота и Мађара VIII. Пад Србије IX. Пад Босне
• X. Стварање нове српске деспотовине • XI. Пад Херцеговине • XII. Пад Црне Горе
ПЕТИ ПЕРИОД
• I. Турски замах • II. Српска деспотовина у Срему • III. Дубровачка Република
ШЕСТИ ПЕРИОД
• • • • • • • • • • • • • • • • • I. Срби под туђом влашћу II. Турска освајања III. Нове српске сеобе IV. Обнова пећке патријаршије V. Преокрет у држању Срба VI. Верски покрети VII. Даље борбе с Турцима VIII. Велика сеоба Срба у Аустрију IX. Срби у Угарској X. Ослобођење Црне Горе XI. Нови савезнички рат против Турака XII. Руски утицај међу Србима XIII. Аустриски порази XIV. Руски утицај у Црној Гори и суседству XV. Кочина крајина XVI. Духовно ослобођење Срба XVII. Размах Црногораца
НОВО ДОБА
• • • • • • • • • • • • • • • • • • I.Зачеци устанка у Србији II.Почетак устанка у Србији III.Развој устанка IV.Француска политика према Србима V.Руско-српски савез VI.Слом Србије VII.Други Устанак VIII.Србија као самоуправна држава IX.Устанци босанских муслимана X.Кризе у Србији XI.Српски покрет 1848. године XII.Црна Гора као световна држава XIII.Национални и књижевни романтизам код Срба XIV.Политичке и духовне кризе у Србији XV.Пут на Берлински Конгрес XVI.Аустро-угарска превласт XVII.Српско-бугарски рат и његове последице XVIII.Последњи Обреновић
• • • • • • • •
XIX.Полет Србије XX.Балкански ратови XXI.Нова омладина XXII.Сарајевски атентат XXIII.Светски рат XXIV.Уједињење XXV.Влада краља Александра XXVI.Између два светска рата
Предговор
Предговор је написао В. Ћоровић припремајући дело за штампу.
Историја српског народа др Владимира Ћоровића обухватиће целокупан приказ прошлости српског народа од најстаријих времена па све до данас. У књизи се излаже најпре политичка судбина Срба кроз све мене, толико многобројне и тако разноврсне, и додир и везе Срба са осталим државама и народима на Балкану. Судбина трију великих сила, у три периода српске прошлости, везана је за Србе и српски народ: Византије, Турске и Аустрије; Млеци, Мађарска, Бугарска, Албанија имају читаве векове своје историје у додиру са нама. У књизи су сви ти моменти приказани генетички, да се од почетка добије тачна слика о карактеру тих односа и о њиховом узајамном утицају. Схваћена тако, књига је, природно, обухватила и културну историју, хотећи да прикаже и културне везе и утицаје појединих народа. Читаве главе говоре о нашој књижевности и уметности. Тенденција је књиге, да се истакне у довољној мери улазак српског народа у европску заједницу, да се обележе тешкоће с којима се борио и напори које је уложио, и да се, указујући увек на инициативе и утицаје који су долазили са стране, нађе оно што је битно и трајно српско, и што је било позитивно и конструктивно. Историја треба да покаже, које су то унутрашње вредности и какве врсте биле, што су успеле да нас одрже кроз толике векове и кроз невероватно тешке кризе. У књизи нема националног самохвалисања, али има националне вере. Народ, који је претурио толике невоље, у најтежим приликама, нема разлога да се сада, ма у ком часу, предаје малодушности. Књига је рађена са свом научничком опрезношћу, и увек је имала пред очима само истину. Та истина је понекад непријатна за појединце или поједине скупине, али она се морала рећи: без истине нема праве историје, а сем тога за оне, којима историја треба да буде "учитељица живота", она губи свој прави значај чим хоће да извесне чињенице било прикрије, било изврне. У нашој прошлости има толико светлог, лепог и великог, да нас слабо и рђаво нема шта да узбуђује и оно чак долази као допуна великом, да га јаче истакне. У нашој књижевности ова ће Историја бити новина. Књиге К. Јиречека приказују само стару српску државу, а Историја г. Ст. Станојевића излаже само политичку судбину српског народа. Ова нова Историја г. Ћоровића биће културно-политичка. У њој је историја свих српских области и држава, рађена синхронистички и са тежњом, да се
што боље виде и обраде њихове етничке основе и развој заједница. У довољној су мери истакнуте и наше везе са Хрватима и Словенцима од најстаријих времена, кад смо несумњиво утврђени као једна велика племенска заједница, па све до нашег толико дуго очекиваног Уједињења. Покушало се нагласити, колико су које наше области утицале на дух и стварање народне целине и какав им је значај у заједничкој држави. То ће показати довољно јасно, да нема дела у нашем државном организму, који нема заслуга за њ и који не представља једну неизлучиву позитивну компоненту. Ова књига, сем овог свог националног интереса, показује још и то, како се у нас у последње време лепо развија историска наука. Видеће се, колико је нових испитивања и резултата дошло после 1911. год., кад је објављена прва Јиречекова књига, и колико се у извесним питањима отишло даље. Поставила су се нова питања и пробудили стари проблеми. Овај велики Светски Рат, са својим променама свих врста, унео је у историска схватања извесну очигледност, каква се раније тешко дала замислити. Пред нашим очима рушиле су се старе вишевековне државе и обарали се престоли; избијале револуције; померале се географске карте из основе; пред свет се постављала небројена, сложена и дотле неслућена питања изукрштаних интереса свих континената. То омогућава дубље улажење у схватања државних проблема и релација и суд с нешто више прегледа. Српска историја у вези је са општом, и не може се ни схватити ни радити без ње. Српско питање у многом погледу и нама самим постаје јасније, кад је у рељефу велике светске политике. Исто тако, поступци наших противника и велики историски сукоби могу бити правилно цењени само кад их посматрамо у том великом оквиру и са целом позадином. Продирање Словена на Балкан Сеоба или велико померање народа, које је почело узимати све већег маха од другог века после Христа, беше један од најзначајнијих покрета у хисторији Европе. Он је, како је то лепо примећено, значио у исто време и распадање и обнову. Стари свет, коме је политички била главни представник моћна Римска Империја, узмицао је и падао под неодољивом навалом свежих и активних племена, која су, најпре са севера а после и са истока, стремила према његовим средиштима. "Како за нашу државу настају већ последња времена", писао је још Тацит у својој Германији, "најбоље што нам још срећа може да поклони, јесте неслога међу непријатељима." Узроци и мотиви за та велика померања читавих племена и народа разноврсни су и веома сложени, али је њихов процес готово из правила морао доводити до сукоба са Римљанима. Ови су далеко истакли своје државне границе: изазивали су на доста страна својим освајачким прохтевима реакције угрожених; и држали су под својом влашћу све главне прилазе за средњу и јужну Европу и њена најплоднија и најпитомија подручја. Већ крајем другог века воде се борбе на дунавској линији између Римљана и германских племена, која су у покрету; а експанзивни и многобројни Готи допиру све до обала Црнога Мора, да се у наредном веку, с појединим одредима, пребаце пустошећи у Малу Азију и подножје Кавказа. Од средине трећег века почиње готска офанзива на Балканско острво, извођена претежно из старе Дакије а данашње Румуније. Осећајући тешкоће одржавања сувише далеких и растегнутих граница, Римљани се решавају, пред крај трећег века, да напусте извесне области, као на пример истакнуту Дакију, па да на природно повољнијим границама, са више концентрације снага, изврше бољу организацију одбране. Али Царевини није било помоћи. Иако је опасност од насртљивих варвара била очигледна, у Империји се ипак, у неколико махова и на неколико страна, воде огорчене борбе разних претендената за царски престо. Неколико таквих обрачуна
свршено је и на балканском подручју, неки готово пред очима спољашњих непријатеља. У много прилика тражи се сарадња туђинаца, и за ту сарадњу жртвују се крупни државни интереси. У четвртом веку један читав низ "илирских" царева, чију серију мало раније почиње Диоклецијан, који су потицали из разних места Илирикума и који су долазили на власт захваљујући у главном својим војничким способностима, успео је, донекле, да изведе извесне реформе и развију војничко самопоуздање, али ни он није могао да спречи процес распадања. Царевина је постала претешка, да би се могла у целини одржати. Свестан тога, а руковођен и другим разлозима, подигао је Константин Велики Цариград (330. год.) као нову престоницу, давши том нарочит значај Балканском Полуострву. Год. 395. изведена је и стварна подела Царства у источно и западно, иако то можда није била права тенденција творца те поделе, цара Теодосија. Крајем четвртог века, око 370. год. појавише се хунске гомиле на подручју данашње Русије. Под њиховим притиском извесна се племена тога подручја повлаче према западу, док им друга, покорена, признају власт. На удару Хунима беху нарочито Готи, врло моћни, који су се још ту развили у две велике скупине, источну и западну. Док су источни добрим делом пр..."
|
You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.
|
|
Comments
