Miso Kuburovic - Nedoreceno Vrijeme (doc document) free file download at fliiby.com

"Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме Библиотека ХОРИЗОНТИ МИЛОВАН МИШО КУБУРОВИЋ Уредник НОВАК ВУКЧЕВИЋ Рецензент ВЕСЕЛИН М. РАКЧЕВИЋ За издавача РАДОЈИЦА ПОПОВИЋ НЕДОРЕЧЕНО ВРИЈЕМЕ Издавач КУЛТУРНО-ПРОСВЈЕТНА ЗАЈЕДНИЦА ПОДГОРИЦЕ ПОДГОРИЦА, 1996. 2 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме живот Није живот од данас До сјутра Ако прво јутро Не рађа нова јутра То је као да се Траг утро Као да се рађао нијеси Ако си само прут у љеси Родио си се Но живио нијеси ЗАБОРАВИ МЛАДУ ГОРУ 3 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ДУША Пјесничка је душа у душама У природи Дар Свевишњег Нада неког новог доба Смјер Путоказ потомцима И ЈА САМ И ја сам некад као и ти био И ја сам вино кондиром пио И ја сам јахао коња врана И ја сам боловао од истих рана И ја сам љубио ноћ више од дана И ја сам за љубав молио И ја сам отров пио И ја сам исти живот живио И ја сам више но што могах хтио 4 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме СВЕ ПРОЛАЗИ Видим себе Видим дане пребројане Видим тебе Зашуморе младе гране Заборави Заборави младу гору Кад најави Подједнако ноћ и зору Видим себе И сиједе своје власи Видим тебе Ој младости минула си СНОВИ Снови С прољеће кад сањаш Лађу како плови Ружу у цвату Латицу цвијета Шетаће ти душа Пространствима лета Ластавице Вјеснице живота 5 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ОГЛЕДАЛО Гледам једног божјег несрећника На Бога се и на свеце љути А ја му се чудим не по мало Да сам откуд на његову мјесту Псовао бих себе а не огледало ВИЛА Док читаш ове строфе Стихове Снове моје Сјети се виле Сјети се младости Остало је Недоречено вријеме Кроз које равијојла вила Проклета била Старе позлеђује ране 6 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме БЕСКРАЈ Бисер с врата дјевојачког Баци на дно океана У божје ће доћи руке Бисер грла дјевојачког Бескрајна је зора рана ЉУБАВ СЈЕЋАМ се Сјећам се кад су ми мисли И снови златни Сјећам се када је све припадало теби И данас Када се прошлости латим Дивим се љепоти Завидим сјенци густога честара Чини ми се да са њим разговараш Језиком ластавице Памтим Памтим тај увојак плави Очи снене Лице На твом врату оставих усне Умјесто огрлице 7 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме НОСТАЛГИЈА Умори ме носталгија Ка бих могао да побјегнем Да је сатрем Да укопам Све узалуд Све је пуста носталгија Умријеће Када будем умро и ја 8 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ПОД ХЛАДНИМ БАЛТИЧКИМ НЕБОМ Под балтичким небом Преспаване ноћи многе И убоге Сањам сан Завичај сањам Или је и ово изгубљени дан Хучи То заиста хучи Балтик 0 младости 0 планине Црне Горе 0 гдје је Ловћен Небески светионик Што ће ми новац Накит И ђинђуве Дијаманти Кад оставих младост Здравље Ноћ ме туђа тугом бије Наговара да се вратим НОЋ МЕ ТУЂА ТУГОМ БИЈЕ 9 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ЗАКЛЕТВА Када хоћу истину доказат Ја се кунем: Мога ми образа Прст на образ То не пере вода Заклетва је поштеног народа Али тамо Кроз Скандинавију Ову ријеч казат не умију Нит је има Нит у рјечник пише Што о њима да се каже више ПОДЛОСТ И облаци туђег неба Тамнији су од тамнаве наше Подле муње Из њих сијевају А ако се Кад кад и догоди Зрак пламени Облак да превари Погоди ће странца Посред срца Спржиће га зрака Попут муње 10 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ЗЕБЊА На Балтику хладном Овдје Мене тешка зебња мори Дал ће ико Од мојијех Да се врати Црној Гори Радовах се Као сви људи Срећа кад ми настајаше Срећан сам и данас Но потајно Из прикрајка Мисао ме једна плаши На обали Хамлетовој Лагодно је Ма и туђе Па ми душу мора мори Дал ће ико од мојијех Преко мора Од замора Повратит се дичној Гори ГРОБ Печалбар Име ружно Животе у туђини Човјече Брате Тужно је срце моје Завичај далеко Крај топлог мора Боли Огњиште боли Гробови предака Што рад потомака Без узмака Кидисаше на сваку муку Укопајте ме тамо Ах тамо У гроб оца Мајке Сунчане зраке Нека угрију кости Кад не стигоше Тијело грешно И душу Која из овог краја Ни за стопу Крочила није 11 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ОБМАНА Киша пада из мутна облака Над њим Сунце грије Није свака суза жалосница Иза ње се превара Обмана крије Облак скрије сунцу зраке Ал не може огањ Муње громовите У слабића Очи издајице Указаће што су сузе лите ПИТАЊА Питања Све сама питања Што је то родна груда Је ли то мајчина душа Она музика небеска Оно што моје биће Ослушкује Слуша Оно што се јави у позне сате Оно што ме води Божјим путевима Оно што ми не да Рођено име да заборавим 12 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме У ТУЂИНИ Дању овде у тами 0 сунце Ја бих ноћас крао Далеке звијезде завичаја Сваки педаљ земље Златне стопе гдје сам проходао Ничег као прије Ни оца Ни мајке Ни комшија Ни сродника 0 драга лица Зар ме сви гледате Са надгробних споменика Трње Све трње Зарасли воћњаци Изврнут казан стари Обурвана кућа Вране у житном кошу А моја душа Крвари Крвари БЕЗНАЂЕ Сједим безвољан Прољеће Отоллио дан Сједим Сједим и чекам Напуштен и сам Април је двадесет седми Зелени гора У мојој души мора Бескрајна Бескрајна Југославија У срцу ми туга југа Расте рана Цвјета Жалосна врба Мрак Крвава мета Задриглог свијета У крвника тражим Кључеве родног дома А дом ми од фршке До Динаре Ловћена Кома 0 да ми је моћ небеске ватре 13 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме Да сатрем попут грома Крвника Прекрвника ПЛАЧ Постојим Док сам међу својима У отаџбини сам И кад сам у завичајној планини Кад долазим Плачем јер волим Кад одлазим Плачем јер боли Боли одлазак у туђину 14 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ТУЂА КУЋА Под туђим кровом зима У срцу студен Лед У туђој кући ућуткан Па ни дан није дан А тек сан Није сан У туђој кући Снови с ока бјеже Човјек је спутан И све га веже У туђој кући Човјек није слободан 15 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме БЕЗУМНИЦИ Небо исто Звијезда ни за лијек Куда кроз вијек У којем трутови Света руше саћа Ко зли вођа Против свог народа Из себичног задовољства Души Пристао би Сунце да угуши КРВНИЦИ И ЖРТВЕ 16 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме НЕ ВАЖЕ ОПРОСТИ С неба муња У колибу српску се ушуња Све зинуле јаме Безданице Много таме сред бијела дана Скриле јаме кости православне У огњишта Не пријења ништа Нит се може огња наложити Нити воде без крви попити У памет се браћо православна Није глава свака још преклана Са истока Неће гавран гакат довијека Ми крвници И сопствене жртве Јер на наше мртве већ заборав пада Из гробова Заклани поручују гласно: Божји јесмо Но пред Богом никад није касно То стијење Црно и бијело Све саткано од наше је кости Божји јесмо За безбожне не важе опрости ОБМАНА На вјековним српским огњиштима Гдје се крвца потоцима лила Да би срећа српскога народа Једног дана богатија била Што то раде силе европске и свјетске Ту да језик арапски се учи Мјесто сунца мјесец да се сија Зар изнова српство да се турчи Устаните уснули народи Дан послије може бити касно И крстове часне помирите Мораћете једном то је јасно 17 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ИЗБЈЕГЛИЦА Зар и ти овдје земљаче Брате А мајка Крајина Плаче ли Плаче Крајино наша Срце јуначко 0 бреме тешко 0 вријеме мрачно Отворене јаме Исукане каме Стење земља српска Стијење Проговори крвава јаво Просто нека је клање Покрштавање убија Човјека у човјеку 0 браћо 0 небраћо Не зна ми се огњишта Олтара Гроба 0 небраћо зар спавате мирно Док крвава тече Дрина Јесмо ли Срби Или смо опет само ништавила НЕКИ ЉУДИ Двадесети вијек на измаку Има људи Има људи у вјечитом мраку Мисле да ће освојити свијет Ко да није живот у секунди Има људи Има људи што не мисле мријет Држава им крило од кокошке Воњ Стамбола Обурвана кола Кад преслице оставе у сошке Има људи Има људи црних у образу Има људи приправнијех Свакоме премазу 18 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ХЕРЦЕГОВЦИ Манојлу Даковићу Очи бистре Небо без облака Топла душа од сунчева зрака Челик груди Никца од Ровина А мајка им зор Херцеговина Гордо иду Смјело корачају У сунчеву зеницу гледају Смрт и живот Свему су приправни Спартанцима војнички су равни Див јунаци Стасите делије Опстајали гдје змија не може За спас српства Недостижни борци Православна браћа Херцеговци ГРИЈЕХ Грешком туђом изгубљена глава Главу грешну грешка не спашава У гроб иде она без смираја Тешко души кад душу угуши Њој су рајска затворена врата 19 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме СРЏБА Што сте дјецо Синови мили Зар сте допустили Да вам дјеца језик забораве Дједа Баку Род свој не разумију Ни у доба турскога земана Кад се рана Раном руковаше Не клонусмо пред моћним Алахом Православље Ћирилицу Српски језик За главу не дасмо А ти сине данас у слободи Рад зараде и ради вечере Не дозволи Дјеци да превјере НЕ ДОЗВОЛИ ДЈЕЦИ ДА ПРЕВЈЕРЕ 20 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ИЗРОД Марка боле кучке ране Два покоља у вијеку Кад на братске кућу вране Прорекоше судбу Зеку Учи Марко Куче слави Не освети против брата Па витешко племе сави Да цетињска чува врата Не хтје као Михајило Ватиканске љубит скуте Црној Гори сломит крило Кроз легије крвомутне ПРЕСАХЛИ ИЗВОРИ Извори су људски Некад Ка лавина навирали Сјај небески Око били Сад се капља капљом веже Из многијех Ни кап више Жалосно су пресушили Бог зна кад ће И да ли ће Ту извора бити више Јер изворе људсковине Не стварају само кише 21 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ПИСМО ДЈЕЦИ Дјеци пише стара мајка Изнемогла И дрхће јој рука Деведесет љета пребројава И девето писмо довршава Да дијете које не сумине Од четрдес својих унучади Да којему име не прескочи Пред старицом свеска почађала А на свесци Анђелкино име Већ до пола сузом неквашено Кроз перницу мајка прошаптава Већ је зора Пијетли се чују Сједим сву ноћ у самштини сама Фали ли ми у боци мастила Наставићу да пишем сузама Дјецо моја по свијету Кад бих знала да сте здраво Своју душу небу бих предала И заспала сном праведног раба Имам наду у свевишњег Бога Да вам мајка потоњи пут пише Све знам што је И како ће бити Јер и отац од како вам мину Ни на гроб му не дођосте више Ноћ ил двије прошло није Сањала сам ко на јави И тај сан ме збиља тјеши Ваш покојни отац Марко На вјенчању са мном бјеше 2 Све вас волим подједнако И не кунем Нећу лети Проклела бих срце своје А дјеца вас послушала Припазила Као што сте ви нас двоје 22 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме ДУША ОД ЧОВЈЕКА Добру душу с тугом прате Бол и сузе Нијеми уздаси Добру душу прате добри гласи Диван човјек Ко модра ријека И казују људи без остатка Добре душе У добра човјека ГРОБ НА ЛАЗИНИ У брдима испод Кома У близини мога дома Клисура је и водоток А зове се Вељи поток Плаховито поток хучи И многа га тајна мучи Он се никад не умори И сад чујем гдје жубори Неправде се овдје збише Не могу их испрат кише Ни поплаве после града У заборав бол не пада На лазини ту под храстом У коров је гроб зарасто Крив је човјек само био Што им срећу није крио Језике је знао стране И без људске био мане Неумитна људска злоба Доведе га ту до гроба 23 Милован Мишо Кубуровић Недоречено вријеме Ту га крије коров густи Крвницима двори пусти Још осташе без образа То зна камен и богаза ДРВЕЋЕ ЗАВИЧАЈА Без бора је шума штура Сиротиште Бор и јела ..."

You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.