" Милован Мишо Кубуровић Библиотека СУСРЕТИ
Ждрал у магли
МИЛОВАН КУБУРОВИЋ ___________________________ ЖДРАЛ У МАГЛИ
Уредник: ВЛАДИСЛАВ ПАВИЋЕВИЋ Рецензенти: ВЕСЕЛИН РАКЧЕВИЋ МИЛОШ БУЛАТОВИЋ За издавача: РАЈКО ШЋЕПАНОВИЋ Издавач: СЕКЦИЈА ПИСАЦА РАДНИКА ЦРНЕ ГОРЕ, Подгорица, 1892.
2
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли Његов боравак у Данској од 1969. године оставио је дубок траг на његов живот и стваралаштво. Учврстио у њему патриотизам и духовна осјећања што је за сваку похвалу. Он пише враћајући се завичају, спасавајући се од туђине, носећи далеким друмовима Комове и струне гусала. Његови стихови су пуни бола, пролазности. Они су, заправо, опомена свима онима који заборављају завичај и домовину. Они су јетка и горка судба. У овим, стиховима, који су чиста интима, читалац ће наћи дио себе, нечега од завичајних пејсажа, од даљина, далеких путовања, таме и осаме, а то је довољно за ову прилику, као и за аутора ове књиге. Видак Рајовић, професор Љета господњег 1992. године, у Андријевици.
Ријеч на почетку
Поетски свијет Милована, Кубуровића не носи само лирске слике и пејсаже. То је ткање наслоњено на традицију, епски доживљај, на струне гусала. Кубуровић, заправо, ствара не само лирски свијет, него своје доживљаје, виђења претаче у епске слике, које вјешто казује уз струне гусала. Он занимљиво слаже мозаике свога виђења. Биљежи све што му се догађа, не само њему, него и нашим људима у Данској и другим земљама Европе. Заправо, он је стваралац који вјешто исписује судбу наших радника у иностранству. Он је свједок који биљежи људске патње, завичајну сјету, далека путовања и неизвјесности наших радника у туђини. Отуда у његовим пјесмама сјета, романтичарски занос, у коме доминира социјална нота, жал за завичајем, пролазношћу, домовином. Његове пјесме су патриотске, носе у себи борбену ноту. Поред ових назнака кроз његову поезију изливају се осјећања природе, пејсажи боје јесени, тамна позлата завичајних брда и Комови. Пјесме су одболоване, пуне живота, младости. Оне су настале на путу од завичаја до Данске, далеким путевима и друмовима, у тренутку, онако казане из даха у грчу.
3
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Једном када ме сретнеш
Под туђим небом
Једнога дана када ме сретнеш, Сјетићеш се мојих ријечи Нећеш вероват својим, очима, Проклињаћеш оног ко те спријечи. Једнога дана, када ме сретнеш, Увидећеш касно своју грешку Од тога часа душа ће ти носити, Бол и тугу, рану тешку. Једнога дана, када ме сретнеш, Сетит ћеш се овог бурног тока Твој ће поглед ниско да пада Скрићеш поглед бистрога окаЈеднога дана када ме сретнеш, Не бих ти волио бити у души Ружићеш оца, мајку, сваког, Што ти срећу животну сруши. Једнога дана, када. ме сретнеш, Знај, теби ће бити најтеже Ја нећу имати шта да жалим, Јер само чиста љубав веже.
4
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Родној груди
Далеко сам у туђини, И без сестре и без брата Овдје живот горак ли је, Као птици без свог јата. Овдје исто сунце грије Ал' не пушта топле зраке, Ка у својој домовини И код своје миле мајке. Вратићу се родна грудо, У лијепо Рудо Брдо. Где сам рођен, умријећу, Оставит те дуго нећу.
Двије сузе
Једна мајка сузе лије, Изгубила добра сина Друга плаче и још јаче, Каквог сина она има. Све су сузе жалоснице, Горке тешке пуне туге. Ал' ја мислим најгоре су Ове сузе мајке друге. Боље имат добра сина, Па га млада изгубити. Него имат сина рђу И са њиме вјечно бити
5
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Пјесницима
Пјесниче, куд се журиш, Само ти знаш, писати Проблеми су наши исти Без ваздуха не мож' дисати, Да проблеми не постоје Не би ни ти пјесник био. Кажеш, туђин у туђини, Што ћеш ође куд си хтио? Када крену да путујеш, Пут запада и сјевера. Сам се крену на тај пут Ил' те неко на то тјера? Ако ти је ође тешко Што не пођеш на огњиште. Немој чекат да за тобом Родитељи твоји пиште. Ако су те натјерали На печалбу доћи амо. Помири се са судбином. Повратка ти нема тамо.
Ждралови у магли
Ми нијесмо птице селице, Птице даљина, Што лете из топлих крајева у јужне. Ми нијесмо птице грабљивице. Ми нијесмо птице Што лете у машти, које тугу носе Наш је лет срце И љубав. Ми нијесмо птице, Које прихватају туђе небо И сјај 'њихових звијезда. Ми смо ждралови Који лете високо Са надом да ће стићи.
6
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Тешко онима
Тешко њима Ничега се научити неће Тешко нама. у туђини Без завичаја Свога неба. Гдје су наша Кућна врата, Дубока тама и даљина Веже завичај И наша срца.
Зашто
Зашто под туђим небом Тражимо срећу. Ћорсокацима Трошимо своју младост, Бацамо своје окрајке. Овдје нас туђина Бије. Вријеме узима Дио по дио живота И срце.
7
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Варијанте
Аманету
Окрећем се око себе Гледам цвијеће разне боје Душу терет притиска ми Док уздише срце моје. Цвијеће разно много врста, Са свих свјетских меридијана сакупљена мешавина И сабрана са свих страна Међу њима има доста Прелијепих знаних ружа Ал најмање има оних Које прави мирис пружа То је цвијеће разних класа Пробраних разних раса То је цвијеће што не чека Да га ветрић заталаса Ту се тешко свако снађе Међу цвећем разних боја На ногама се ту нађе И ова луда глава моја Гледам ову мјешавину Окрећем се око себе Самог себе често питам Зашто ми ту душа зебе 8
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Огледало
Свуд около куд окренеш, Примјетит ћеш, огледало. Ти прихвати оно право, Ако знадеш бар и мало. Свако ће ти нудит своје, Угледај се, види мене. Пази добро што све примаш, Немој да ти око трене. Замисао је проста велим, Куд већина креће, иди 0 томе ћеш промислити, Имена се свог не стиди.
Чернобил '86
Освануло бјеше јутро Осамдесет шестог љета Најсрећнији бјеше онај Ко немаше свог дјетета У мјесецу четвртоме Појави се сунце с неба Крваво је огријало Тако ником већ не треба Што ће сунце кад неможе Да нам пружи топле зраке И кад си под њима дуже То си ближи своје раке Није криво сунце јарко Нити природа што га створи Већ је крива људска памет Што ће свијет да помори Затроваше главну храну Свему живом на планети И уништи све што расте Све што хода и што лети Само неколико катастрофа Када би се догодиле Не би живот постојао Ох проклети Чернобиле
9
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Слика
Што се тако завараваш и са тиме тјешиш себе мислиш нико да не види како ли је лице тебе Апарат је сваком исти не постоји љепшег дара док сликају не потроше нити филма нити пара Чудно ли је то сочиво с обадвије слике стране још чуднија меморија запамћено све остане Готову слику не израде Твоју спретно уоквире Кад си у питању у слику ти позавире
Странац
(Дјеци рођеној у Данској)
Читаш, пишеш и говориш дански, Док ти отац само странац. То је стварност чедо моје, Никад нећеш бити Данац. У жилама крв ти моја струји, Умишљаш ли да си Данац?! За тебе је то туђина, Сви те виде да си странац. Рођен да си, одрастао с њима, У књигама данско име стоји. То ти много не помаже, Јер презиме се моје броји. Другари сте на послу своме, Радиш исто што и Данац. Ал у очима си њему увек, Био и остао само странац. Никад драг му бити нећеш, Никад тако близак друг, колега. Иди. тамо откуд ти отац дође, Биће ти најбоље, од свега.
10
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Аманет
Када кренух у печалбу, Добио сам савјет свети. Срећан пут ти био сине, Чувај образ, аманети То нек ти је понајпрече, Пусти круне и доларе. Не гледа се у то срећа, У богатство и у паре. Образ, здравље, као прво, Породица са 'њом слога. Па богатство тек долази, Најпослије свега тога.
Звање
Једни бјеху војсковође, Други бјеху стројовође, Трећи бјеху коњовође. Крај живота када дође, Свакојега исто глође. Није важно имат звање, Већ. је боље имат знање, С њиме људско поштовање.
11
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли
Комови
Далека путовања
Причаћу вам за два брата, Горда дива два близанца. На међу су два племена, На висини ко два странца. Рођени су истог дана, Заједничко име носе. Подједнако свакој сили, И времену злом пркосе. Све слушају и све виде, Ал ниједан не говори. Само један Црногорац, Кажу да је од њих бољи. Бит не може једног од њих, Сунце првог да огрије. Бит не може само један Рухо ново да добије. Оба су ми мила срцу, Тој дивоти још се дивим. У њедрима носим, птицу, У даљини завичај оживим.
12
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли И Косовку видим младу, Са кондиром у рукама. Рањенике где преврће, И залијева у мукама. Гледам капу црногорску, Историјски означена. Наш нараштај млади незна, Чудна ли су то знамења. Однекуда вјетар дуну, Залепрша неко платно. Ја се тргох гледам. у њег, Чудно ли је непознато. Упитах се боже драги: Који ли сам путем доша. Да л' сам. можда залутао, С друге стране Тарабоша.
Косовски божури
Прошетах се једног дана, До Косова поља равна. И почину поред гроба, Обилића нашег славна. Нисам тамо пролазио, Већ је прошло доста љета. Да косовски божур видим, Повуче ме жеља клета. То је цвијет јединствени, Који само овдје ниче. Где је многа прв просута, То нијесу празне приче. Много чега на Косову, Некако ми, чудно бјеше. Па ме мисли у прошлост, На далеко понијеше. Слушам Лазар како куне, На Косово ко не дође. Царска клетва да не може, У вијеку да их прође. Гледам Милош голих руку, Где улази код Мурата. Нож крвави како вади, И распара Азијата.
13
Милован Мишо Кубуровић
Ждрал у магли По закону природноме, Стиже данак да се жени. Да свој живот сиромашни, И момачки он промијени. Узе цуру згодну, младу, Дивна стаса, лица бјела. Витка струка, поноснога, Лепотица висока ко јела. Добра. рода, знаног братства, И племена, то заиста. Ал, у породу ето срећа, Не могаше бити сваком иста. Са својијех десет прста , Зарадио бјеше доста. С много зноја и поштено, Домаћинска кућа поста. Свраћали су код њих људи, Намјерници пролазници. И у времену ратних дана, Избјеглице и ратници. Сваког срете, сваког гости, Свесрдно га он испрати. И ономе ком конак требаше, У свој дом га он сврати. У руже су туђа срећа, Тако увек мора бити.
Гроб на гувну
У времену прошла стара, На врх брда Краљских бара. Живео човјек један Добар радник и угледан. Дошао је у то село, Младо момче недозрело. Васпитан је тако био, Ништа туђе није хтио. Да другима дрва носи, И ливаде туђе коси. Чува стада на буљуке, И огриза живе муке. Колико је сам себи, Товарио бремена. Дубок траг су оставили, Конопци на рамена. Снагу троши, новац скупи, И планину једну купи. Бјеше њему жеља вазда, Да постане сам свој газда. Најзад овај гороломац, Поштен врстан Црногорац, На имању у планини, Сагради свој дворац.
14
Милован Мишо Кубуровић Кад одрасте други узме, С њоме своје дворе кити. Тихим, гласом призва жену, Да му на час ближе приђе. Нећу да ме после сахраните, Ни у једно гробље нигде. Ту где просу много зноја, Ту где оста снага моја, Где смо врли много жита, Где се омрча и освита. Све ће ово туђе бити. Име ће се друго дати. Моје муке моје патње, Други никад неће знатии Али ће се место гувна, Гроб Мијатов вјечно звати!
Ждрал у магли
Заранак
У животу свак се може надат добру и пропасти. ал' за сваког то је тешко, ко се бори против власти. Свуд је дивно сам проћи, и на суво и на води. свакоме је шетња драга, кад се креће у слободи. Кад погледаш са пучине, узбуркано плаво море. у огромним валовима, видиш сви се с нечим, боре. С обе стране тешка брода, међу њима мала барка. То представља самог тебе, То је свако од заранка. Од тебе су много већи, ал' нијес..."
|
You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.
|
|
Comments
