Sedam dana apokalipse (doc document) free file download at fliiby.com

"B. D. BENEDIKT SEDAM DANA APOKALIPSE LENTO Beograd, 2005. Naslov originala: SEVEN DAYS TO APOCALVPSE Copyright 2005 by: B. D. Benedikt Ovo je moj poslednji roman iz serije o "paralelnom svetu". Pošto posle Apokalipse više neće imati o čemu da se piše, onda je prirodno da ona bude i poslednja knjiga iz tog žarna. Svi oni čitaoci koji su do sada verno pratili moje priče, a statistika tvrdi da ih ima oko 1.500.000 na teritorij ama bivše Jugoslavije, moći će konačno da odahnu. U ovom poslednjem romanu iz serije, za neke od vas najuzbudljivijem od svih, govori se o fiktivnim (ali mogućim) događajima koji će se desiti u toku zadnjih sedam dana pred Apokalipsu. Više vam ne smem otkriti. Do Apokalipse ću nastaviti da vas zabavljam isključivo istorijskim romanima poput Plemića i Kraljevog čoveka, koji su, sudeći po pismima čitalaca, mnoge poučili i zabavili. Moja sledeća knjiga zove se INKVIZITOR i opisuje burne i krvave događaje iz vremena Ota fon Bizmarka i njegovog stvaranja veliko-nemačke federacije. Pridružite se kraljici Frederiki i njenoj borbi za nezavisnost jedne od poslednjih malih kraljevina, (OberHolštajn), koju nezajažljiva pruska ratna mašina želi halapljivo da proguta. AUTOR DAN PRVI KOMANDA NORAD-a, SAD - 20.47 h omanda Severnoameričke vazdušne odbrane, poz-natije pod skraćenicom NORAD, nalazi se nedaleko orado Springsa u Sjedinjenim Državama. Ova podzemna mreža hodnika, dvorana i hangara, duboko je ukopana u podnožje granitne Čejen planine. Ovaj vojni kompleks je sav sazidan od čelika i armiranog betona, a u slučaju nuklearnog rata, ne bi ga mnogo oštetio ni direktan površinski udar atomske bombe. Pod komandom NORAD-a nalaze se preko 350 raznih radarskih i vazduhoplovnih baza Amerike i Kanade. U sistem je uključeno oko 140.000 vojnog osoblja iz obe zemlje. Centrom rukovodi američki general, a njegov zamenik je uvek Kanađanin. U prvim godinama NORAD-a, tačnije za vreme takozvanog "hladnog rata" sa Sovjetima, centar su snabdevala informacijama tri posebna radarska sistema mreža radara na Aljasci i Grenlandu, a iznad kontinenta je danonoćno letelo 25 radarskih aviona i oko 50 bombardera sa spremnim atomskim bombama u svojim debelim stomacima. Ovaj sistem odbrane je godinama uspešno pokrivao ćelu severnoameričku hemisferu i mogao je otkriti nepozvane uljeze na daljini od 3.000 milja. Procedura je bila vrlo jednostavna. Ukoliko se na radarskom ekranu slučajno pojavi "nepoznato leteće telo", šalju se presretači da ga identi-fikuju, a ako im to ne pode za rakom, naređuje im se da ga smes-ta sruše. Do ove krajnosti nije nikad došlo. Pojavom prvih satelitskih radara i špijunskih kamera iz svemira, prestala je i preskupa upotreba stalnih letećih radara. Prestali su da lete i bombarderi s 10 11 nuklearnim oružjem, jer su inter-kontinentalne balističke rakete bile ne samo brže, nego i preciznije. Danas ćelu ovu hemisferu i dobar deo planete pokrivaju špijunski sateliti velikih sila, a avioni koji su danonoćno leteli, sada stoje spremni u svojim bazama. Te hladne novembarske noći, u Koloradu je pao prvi sneg. U velikoj podzemnoj dvorani NORAD-a vladala je opuštena atmosfera rutinskog osmatranja ogromnoih ekrana po kojima su se palila i gasila elektronska svetla, koja su označavala položaje američkih i stranih vojnih i komunikacionih satelita iznad zemlje. Signali su sijali u raznim bojama. Plave i zelene značile su "zapadne", odnosno prijateljske satelite, a one crvene i narandžaste još uvek su bile simboli ruskih i kineskih špijunskih satelita. Dežurni general Teodor Vilkok je zamišljen sedeo u svojoj kontrolnoj loži na spratu i pratio proceduru onih dole u dvorani. Oko devet uveče, u ložu ude, gotovo nečujno, mlada poručnica Sali, generalova sekretarica te noći. Na tacni mu je donela topao čaj i tri vrste uobičajenih pilula za jačanje srca. On se trže i nasmeši na simpatičnu plavušu. Hvala Sali. Ukoliko se ništa naročito ne desi do devet, zamoliću vas da mi pripremite moj krevet. Ne znam koji mi je đavo večeras, ne osećam se najbolje. Razumem, generale - potvrdi Sali glavom i izađe. Međutim, ne prođe ni pola minuta, kad se na samom početku velikog ekrana, negde iznad Aljaske, odjednom ugasiše tri signalne lampice. Vilkok ne primeti odmah ovu promenu. Dok je gutao svoje pilule, pred njim zazvoni telefon. On ga ovlaš podigne, i dalje srčući topao čaj... Generale! - začu se nervozan glas dežurnog dispečera, pukovnika Stronga. - Ako bolje pogledate na veliki ekran, iznad same Aljaske pulsiraju tri signala! Jedan naš i dva ruska satelita nadleću tu teritoriju! Vilkok lagano odloži solju s čajem i stavi svoje naočare za daljinu. On se čak malo naže napred i netremice zagleda u taj deo ekrana. - Da nije u pitanju neka tehnička greška? - upita zabrinuto. - Kad god koja od lampica počne da pulsira, što se retko događa, to znači da je taj satelit van rada. Generale, sva tri sate lita su mrtva! - Sva tri odjednom?! - snebivao se Vilkok. - To nije moguće! Ta nije ih sva tri pogodio isti meteor, istovremeno! Ne isti, ali su možda naleteli na meteorsku "kišu". Ovo je bilo moguće, ali malo verovatno. Do sada se to jednom desilo, ali samo jednom satelitu. Na stolu odjednom zazvoni "crveni" telefon, a Vilkok se sav ukoči od neprijatne jeze. Taj telefon je bila direktna veza sa Rusima, uspostavljena još za vreme Sovjeta. Pre no što će podići slušalicu, Vilkok ovlaži jezikom suhe usne... Ovde dežurni general, Teodor Vilkok - predstavi se on. - Ovde general-lajtnant Boris Sokolovski - predstavi se ozbiljan glas na dobrom engleskom. - Pretpostavljam da već naslu ćujete zbog čega vas zovem. Pre jedan minut dva naša satelita iznad Aljaske prestala su bez nama poznatog razloga da rade. Ovo se do sada nije nikad desilo i ja sam krajnje uznemiren. - Onda ste verovatno primetili da je sa njima istovremeno nestao s ekrana i jedan naš satelit - nastojao je Vilkok da ga umiri. - Da, primetili smo, ali to bi mogao biti i neki vaš taktički trik pred masovan raketni napad na nas. Nastupi kratka, neprijatna pauza. - O čemu to govorite, generale? - Govorim o vašim tajnim planovima da usavršite antibalističke lasere. A vi vrlo dobro znate da su naši sateliti naše "nebeske oči" pomoću kojih se uzajamno osmatramo. U slučaju iznenadnog 12 13 nuklearnog rata, i vi i mi nastojaćemo da najpre uništimo što veći broj ovih vojnih satelita. Zato vas molim da pravilno razumete ovu našu nervozu. General Vilkok se lagano hladio. On se zagleda u pukovnika Stronga koji ga je odozdo iz kontrolne dvorane napeto pos-matrao. Vilkok mu rukom dade znak da se uključi u razgovor. Strong požuri do prvog pulta i pritisnu jedno dugme. On stavi slušalicu na levo uvo. - Generale Sokolovski, - trudio se Vilkok da kontroliše ton svog glasa, - molim vas ne pravite me nervoznim. Radije mi pomozite s nekom idejom o čemu bi moglo da se radi. Mi smo upravo razmišljali o udam malog meteora, ili kiše meteora. - Ni govora! - odbi Rus objašnjenje. - U pitanju je nešto novo, nešto što je uništilo sva tri satelita istovremeno. Meteorska kiša bi ih razbila u razmaku od nekoliko sekundi ili minuta. U pitanju je nešto drugo, nešto nama potpuno nepoznato. - Zar ne vidite na svom ekranu da i dalje lete ona dva civilna aviona. Kako objašnjavate da se njima nije ništa desilo? - Avione pratimo zemaljskim radarima, koji nam ujedno služe kao drugi talas vazdušne odbrane, kao i vama. Neko ili nešto je uništilo ova tri satelita, generale. Jeste li sigurni da o tome nemate pojma? Vilkoku se lagano dizala proseda kosa na glavi. On se zagleda u pukovnika Stronga dole u sali. Onaj ga je rakom terao da nastavi konverzaciju. Ali Vilkok nije znao šta Rusu da kaže... - Generale! - nervozno će Sokolovski. - Jeste li na liniji? - Jesam, jesam - požuri Vilkok da ga razuveri. - Za tre nutak mi je stao mozak> kako kažu. Utom se na ekranu ugasi sledeći satelit. Generale Sokolovski, jeste li primetili nestanak ovog četvrtog satelita? Jesmo. Komunikacioni satelit Evropske zajednice označen EU-48. - Onda se upitajte zašto bismo im mi uništili taj satelit? Čekajte! - odjednom se uzbudi Vilkok i zagleda dole u Stronga koji mu je rukom pokazivao na drugi telefon. Vilkok zgrabi slu šalicu i podiže je na drugo uvo... - Generale, poručnik Matlok kaže da sateliti nestaju istom brzinom kojom se okreće zemlja! - Nemoguće! - izmače se Vilkoku prigušen uzvik. - O čemu se radi, generale?! - nervozno upade Sokolovski koji ga je čuo. - Moj oficir mi kaže da mu se čini da sateliti nestaju u ravnoj liniji, brzinom okretanja zemlje! S druge strane nastupi napeta tišina. Rusi su se očigledno konsultovali. - Ukoliko ste u pravu, - javi se Sokolovski, - onda će uskoro nestati satelit nemačke telefonske kompanije, na ekranu označen brojem DT-132. - A iza njega u tu oblast juri jedan naš komunikacioni satelit, broj US-28 - obavesti ga Vilkok. Molim vas ostanite na vezi - zamoli Rus. Nastupiše nekoliko napetih minuta, onda se ugasi nemački satelit, tačno kako je Strong predvideo. Vilkok je ukočeno posma-trao veliki ekran na zidu. Šta se to odjednom događa? - Generale! - trže ga uzbuđeni glas pukovnika Stronga. NASA kaže da je došlo do prekida veza sa međunarodnom sve mirskom stanicom koja takode preleće Aljasku! Gore su dva Rusa, dva naša astronauta i jedan japanski naučnik! - Generale Sokolovski? - proveri Vilkok drugu slušalicu. - Čujem vas - potvrdi Rus. - Upravo sam saznao da su prekinute veze i sa svemirskom stanicom! 14 15 - I meni su to baš javili. Šta vi lično mislite o kakvom fenomenu se radi? - Generale, ja nisam elektronski stručnjak, ali postoji mogućnost da nas je ošinuo neki snažan talas sunčevih gasnih zračenja o kojima se ovih dana govori. - Neki mnogo pametan talas - zaključi Rus neuverljivim glasom. - Uništava naše satelite u ravnoj liniji, i brzinom okre tanja zemlje! - Kao što rekoh, - proguta Vilkok knedlu, - nisam astro fizički ekspert. - Kako vi objašnjavate ovaj neprijatan fenomen? - Vojnički, generale. Neka supersila je tajno instalirala u svemiru uređaj za uništavanje satelita i sada ih eliminiše jedan po jedan! -1 svoje sopstvene, i svojih saveznika?! - podvuče Vilkok. - Nisam mislio na zemaljsku supersilu - objasni Sokolovski nešto tišim glasom. - Jer ako vi tvrdite da ovo nije vaš trik, a ja vas uveravam da nije ni naš, onda preostaje samo jedna moguć nost - invazija naše planete iz svemira! - Vi se šalite! - zaključi Vilkok muklim glasom. - Ne pada mi ni na kraj pameti - razuveri ga Rus ozbiljnim glasom. - Zar ne biste i vi najpre "oslepili" sve vojne i komuni kacione satelite vašeg neprijatelja, pa ga tek onda iznenadili munjevitim napadom? Vilkok je sedeo kao paralisan. On primeti da mu Strong daje rukom znak kao da želi nešto da mu kaže... Generale, Rusi su možda u pravu. NASA nam je upravo javila da je u pitanju snažna emisija nama još nepoznatih talasa koja dolazi iz pravca sazvežda Pegaza*. Toliko je razorna da Pegaz (????????), božanski krilati konj. Samo je jednom smrtniku -Belerofontu pošlo za rukom da zauzda božanskog konja. Belerofont je posedovao božanskog krilatog konja sve dok se nije uzoholio i poželeo da uz uništava sve naše satelite! Ovaj talas "češlja" površinu zemlje i privremeno prilikom prolaza "oslepljuje" i naše radarske sisteme! - Kako to mislite "privremeno"? - Širina zračenja iznosi svega desetak metara, ali je dugačka od Severnog do Južnog pola! Vilkok je brzo razmišljao, onda predloži Rusu odlučnim tonom vojnika: - Generale Sokolovski, mislim da je došlo vreme da obavestimo naše vlade, jer kao što ste verovatno primetili, upravo je nestao naš komunikacioni satelit broj US-28! - Molim vas ostavite ovu liniju stalno otvorenu - zamoli ruski general. - Vrlo je važno da smo u stalnoj vezi. Samo tako ćemo izbeći neki fatalni nesporazum i katastrom globalnih razmera. - Slažem se s vama. Jedan moj službenik stalno će ostati na liniji ukoliko me hitno zatrebate. A sad idem da lično potražim našeg državnog sekretara odbrane. Vilkok lagano odloži slušalicu crvenog telefona na sto. Šta se to događa? - mumlao je zbunjeno. - Da ja ne sanjam sve ovo?! Onaj s druge strane ga je jasno čuo i zaključio da američki general zaista nema pojma o čemu se radi. Bio je to ohrabrujući znak da Amerikanci nisu upetljani ni u kakve vojne trikove ili drski pokušaj nuklearnog prepada. Rusi su se još uvek s jezom sećali Hitlerovog "blic-kriga" koji ih je zamalo uništio kao naciju. Generale! - prenu Vilkoka glas pukovnika Stronga. Do jutra će prestati da radi polovina svih svetskih satelita koji njegovu pomoć stigne do neba. Tad je Pegaz zbacio svog gospodara i vratio se Zevsu na Olimp. - Kao sazvežde (Veliki Pegazov kvadrat), stoji na nebu između Andromede i Vodolije - Andromeda, džinovska galaksija u našem susedstvu, vidi se golim okom sa severne polulopte... - Prim. red. 16 17 prekrivaju polovinu ove hemisfere! Možete li zamisliti vojnu paniku naših i savezničkih snaga, da ne pominjem one nama ne mnogo prijateljski naklonjene, kao i ekonomsku katastrofu?! - O kakvoj to katastrofi govorite?! - Generale, skoro sve novinske, telefonske i televizijske mreže šalju svoje signale isključivo preko komercijalnih satelita velikih kompanija! Od jedanaest podmorskih telefonskih kablova, sedam su već odavno van upotrebe! Zamislite paniku na berzama sutra ujutro, ako se otkrije da polovina svetskih satelita više ne radi! Skoro ćela međunarodna trgovina obavlja se danas pomoću kompjutera! Zamislite sutrašnje novčane gubitke i pad berzanskih akcija! Govorim o bilionima dolara! Govorim o bankrotstvu naše ekonomije i drugih država! Vilkok obrisa maramicom čelo, a onda ruke. Šta da radi? On pogleda na svetleću kutiju visoko na zidu na koj je pisalo DEFCON-5. Bila je to skraćenica "trenutne vojne pripravnosti", a broj 5 je bio najniži nivo te pripravnosti. Drhtavom rukom je potražio dugme na svom stolu i nakon kratkog razmišljanja pritisnuo broj 3. Sa svih strana počeše da zavijaju zvučni signali uzbune. U širem smislu, broj 3 je značio da će uskoro sve posade čekati spremne u svojim avionima ili na ratnim brodovima. U dvorani nastupi prava panika. Dežurni oficiri su trčali od pulta do pulta, telefonirali jedinicama, nešto računali i između sebe živo disku-tovali. Vilkok ih je gotovo sa strahom posmatrao, onda otključa donju fioku svog stola i podiže slušalicu specijalnog telefona, direktno povezanog sa Pentagonom... - Ovde general Teodor Vilkok, dežurni oficir pri NORAD-u - predstavi se on. - Molim vas hitno me povežite sa državnim sekretarom za odbranu, gospodinom Vudikerom! - Momenat, generale - zamoli smireni glas sekretarice. Proveriću da li je sekretar još u svojoj kancelariji. Ovaj se upravo obukao da pode kući. On u prolazu primeti kako mu sekretarica maše rukom da se vrati na telefon... Norman Vudiker pri telefonu, - javi se dubok glas državnog sekretara. - Šta mogu da učinim za vas, generale? Nastupi poduža neprijatna pauza... - Generale? - proveri Vudiker. - Jeste li na liniji?! - Da, da, tu sam gospodine sekretare - javi se zabrinuti glas. - Nego, ne znam odakle i kako da počnem. - Šta se dešava, generale? - spusti se Vudiker polako u fotelju pored telefona. Vilkok se malo pribere, pa sažeto prepriča Vudikeru problem. Ovaj je dugo sedeo kao oduzet. - Generale, jel" ovo neka vrsta meni još nepoznate vojne vežbe? - upita on na kraju nesigurnim glasom. - Na žalost nije. Rusi su u stalnoj vezi sa mnom, bojimo se da neko u panici iie pritisne koje opasno dugme. Ja sam bio pri moran da podignem nivo naše vojne spremnosti na DEFCON-3! Naši strateški bombarderi već su spremni za uzletanje! - O čemu to govorite, čoveče?! - uzbuđeno će Vudiker. - Ta Rusi valjda ne misle da smo poludeli i da ih napadamo! - Bojim se gospodine da oni svašta misle dok se ne raščisti situacija. Ja sam za svaki slučaj izdao specijalno naređenje našim raketnim i vazduhoplovnim jedinicama da budu u krajnjoj pri pravnosti. - Pa ovo je prosto neverovatno! - snebivao se Vudiker. A šta vas i Ruse navodi da mislite da se radi o invaziji iz svemira? - Činjenica da naša zemaljska tehnologija još nije u stanju da nešto ovako i zamisli, a kamoli proizvede. Evo baš su mi doneli najnoviji izveštaj NAŠE - začu se šuškanje papira preko linije. NASA tvrdi da nepoznat izvor zračenja dolazi iz pravca sazvežđa Pegaza. Šta god se tamo nalazi nije vidljivo teleskopom, pa neki smatraju daje možda u pitanju nekakav zalutali "kosmički zrak" iz svemira! Kažu da zračenje proizvodi nama neki nevidljiv objekat snage od najmanje dva miliona kilovata. Vudiker je zamišljen ćutao. - Invazija iz svemira?! - ponovi on mucajući. - Kako zamišljate da ovo kažem predsedniku?! - Sačekajte sekretare, zovu me Rusi - zamoli Vilkok za pauzu. Dok je čekao, američki sekretar za odbranu piljio je izgubljeno ispred sebe u tepih, a najcrnje misli počeše da mu se motaju po glavi. - Gospodine sekretare! - prenu ga uzbuđeni glas generala Vilkoka. - Upravo sam razgovarao sa mojim ruskim kolegom, gene ralom Sokolovskim. Oni potvrđuju svoje prvobitno mišljenje. Neko iz svemira ima nameru da nas napadne i čini upravo ono što bismo mi učinili jedni drugima; uništava naš prvi red odbrane, satelitske veze. U stvari, Rusi tvrde da svrha uništenja naših satelita nije samo vojne, nego i psihološke prirode! - Izvinite?! - mucao je Vudiker. - Ne razumem. Sokolovski kaže da su svi televizijski ekrani na delu teritorije Sibira već "poplaveli", odnosno izgubili vezu sa svojim kanalima koje su slali uništeni sateliti. A javljaju mi da su popla veli i naši na povećem delu Aljaske i zapadne Kanade. Do sada je izbačeno iz rada ukupno 37 vojnih i komercijalnih satelita. To znači, - objašnjavao je Vilkok, - da oni žele da nam preseku redovno slanje televizijskih vesti. Na sreću većina lokalnih i oblasnih radio stanica još rade, a takode i sve lokalne TV stanice preko zemaljskih releja i kablova. Mislim da treba brzo izmisliti neko logično objaš njenje za narod kako bi se izbegla panika. - Sta vi generale predlažete? - Smesta idite do predsednika i savetujte mu da napomene, u govoru naciji, mogućnost o sunčevim zračenjima. Pošto se trenutno nalazimo u periodu velike sunčeve aktivnosti, možemo reći da nas je iznenada ošinuo jedan od snažnih magnetnih jezika koji se odvojio od sunca. Do sličnih prekida struje i komunikacija već je dolazilo ranije u Kanadi i Njujorku. Potraja kraća pauza. Idem iz ovih stopa do Bele kuće da lično obavestim pred sednika - odluči sekretar odbrane. - Vama ću sada dati specijalan broj mog mobilnog telefona koji imaju samo pet osoba u državi. Čim saznate nešto novo, molim vas odmah me nazovite gde god da se nalazim! Vudiker mu izdiktira broj i spusti slušalicu, ali ostade još dugo u fotelji duboko razmišljajući. On se konačno trže i ponovo dograbi slušalicu. Sekretar odbrane je bio jedan od desetak vladinih funkcionera koji su imali direktnu vezu sa predsednikom države. - Da li je predsednik još u ovalnom kabinetu? - upita on sekretaricu. - Upravo je otišao u svoj apartman. Vudiker je kratko razmišljao, onda zaključi da situacija iziskuje najhitniju pažnju predsednika. Molim vas obavestite predsednika da želim hitno da ga vidim u ovalnoj sobi! U pitanju je ozbiljna stvar državne bezbednosti. Biću tamo kroz pola sata. Sa druge strane nastupi kraća pauza. - Smesta ću obavestiti predsednika - obeća smireni glas gospode Medison, predsednikove lične sekretarice. - Takode vas molim da pozovete na sastanak i državnog sekretara Vilsona, kao i savetnika nacionalne bezbednosti gospodu Kuper. Njihovo prisustvo mi je vrlo važno! - podvuče Vudiker i spusti slušalicu. 20 21 TORONTO, KANADA - 22.45 h Udobno zavaljen u mekom kožnom sedištu novog "kadi-..."

You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.