Scott Turow - Popravljive greške (doc document) free file download at fliiby.com

"Scott Turow POPRAVLJIVE GREŠKE Glavni i odgovorni urednik MILIÈKO MIJOVIÆ Urednik VAŠA PAVKOVIÆ Dizajn korica NATALIJA PETROVIÆ Tehnièki urednik DEJAN MLADENOVIÆ Skot Tarou POPRAVLJIVE GREŠKE NARODNA KNJIGA ALFA 2005 Naslov originala Scott Turow REVERSIBLE ERRORS Prevod Slobodan Damjanoviæ Copyright © 2002 by Scott Turow Translation copyright © za SCO Narodna knjiga-Alfa 2005. Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaèa, niti može biti na bilo koji drugi naèin ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavaèa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavaè po odredbama Zakona o autorskim pravima. DŽONATANU GELASIJU Pravna greška koju je napravio redovan sud, a koja je toliko važna, da apelacioni sud preispitujuæi parnicu, mora da ukine presudu redovnog suda. Redovnom sudu se tada nalaže ili da poništi presudu ili da je ponovo razmotri, ili na drugi naèin izmeni svoju odluku. ROMI GENDOLF - VEVERICA osuðen zbog ubistava izvršenih 4. VII 1991. ARTUR REJVEN, Romijev advokat u njegovoj poslednjoj molbi iz 2001. PAMELA TAUNS. Arturova saradnica u Romijevoj parnici SUZAN REJVEN, Arturova sestra LARI STARÈEK, detektiv u Romijevom sluèaju 1991. i 2001. godine MJURIEL VIN, tužilac u Romijevom sluèaju 1991. i 2001. godine DZILIJEN SALIVEN, sudija koja je Romija 1991. godine osudila na smrt AUGUSTAS LEONIDIS - DOBRI GAS, ubijen 4. VII 1991. godine DŽON LEONIDIS, Gasov sin LUJZA RIMARDI, ubijena 4. VII 1991. godine ŽENEVJEV KARIJER, Lujzina prijateljica ERNO ERDAJ, šef obezbeðenja na aerodromu trans- nacionalne kompanije KOLINS FERVEL, Ernov neæak POL DŽADSON, ubijen 4. VII 1991. godine PRVI DEO ISTRAGA a, 20. april 2001. godine ADVOKAT I KLIJENT Klijent je, kao i veæina drugih, rekao da je nevin. On je bio osuðen da umre u roku od trideset tri dana. Njegov advokat, Artur Rejven je odluèio da se ne brine. Najzad, razmišljao je Artur, ionako nije dobrovoljno prihvatio ovaj posao. Naprotiv, federalni Apelacioni sud ga je naimenovao da utvrdi kako to da i posle deset godina parnièenja, ne postoji nijedan èvrst razlog da se poštedi život Romiju Gendolfu. Briga nije bila deo posla. Ipak je bio zabrinut. "Oprostite", rekla je Pamela Tauns, njegova mlada saradnica, koja je sedcla, pored njega. Artura je, kada se opet suoèio sa samim sobom, obuzeo strah. "Ništa", rekao je. "Samo mrzim da budem naimenovani gubitnik." "Onda ne treba da izgubimo". Pamelu, koja je izgledala stvarno lepo, kao lice sa TV - a, obasjao je širok i otvoren osmeh. Sada su, vozeæi se u Arturovom novom "sedanu" brzinom od oko 130 m. bili daleko od grada. Na fj deonici put je bio tako ravan i prav, da on nije ni morao da dotièe volan. Vlažna poljska imanja pored kojih su jurili, bila su tiha i veèna na bledom jutarnjem svetlu. Iz centra su, da bi izbcgli gužvu, izašli oko sedam sati. Artur je hteo da sa svojim novim klijentjom, u zatvoru Radjard, održi kratak sastanak i da se na svoj posao vrati oko dva ili tri, ako smogne hrabrosti da Pamelu pozove na ruèak. Bio je vrlo svestan prisustva mlade žene pokraj sebe, njene svetio smeðe kose koja joj je mekano padala na ramena i ruke, kojom je svakih nekoliko milja svoju šarenu suknju navlaèila na kolena. 12 Skot Taroii Iako je želeo da joj ugodi, Artur nije mogao da joj ostavi me-sta .a nadu. "Na ovom stepenu", rekao je "po zakonu, jedino što bi moglo da dovede do ispravljive greške jeste neki novi dokaz o stvarnoj nevinosti. A mi ga nemamo." "Kako znate", pitala je Pamela. "Kako znam? Pa, èovek je svoje delo priznao svima osim Dej-li Plenctu. Gendolf je priveden pre deset godina u policiju, državnom tužiocu Mjuriel Vin je dao pisani iskaz, a onda je svoje priznanje ponovio i na video snimku. U oba sluèaja, on je priznao da je, u sluèaju koji se još uvek pominje kao "Masakr od Èetvrtog jula", ubio dva muškarca i ženu, a onda ih zakljuèao u zamrzivaè restorana." "Da, ali on je u telefonskom razgovora tvrdio da je "nevin", kazala je Pamela. "Da li je moguæe da jeste?" Za Artura koji je, pre nego što je pre sedam godina prešao u advokatsku kancelariju ,,0" Grejdi, Štajnberg, Markoni i Horg", bio državni tužilac, takva moguænost uopšte nije postojala. Ali, Pamela u svojoj dvadeset petoj ili šestoj godini, tek je poèinjala sa pravnièkom praksom. Za vrcme studija, jezdeæi ka blistavoj pravdi, poput Jovanke Orleanke, maštala je o spašavanju nevinog klijenta. Umesto toga, zaposlila se u velikoj advokatskoj kancelariji, sa godišnjom pla-tom od 120 000 dolara. Ali, zašto nemati sve? Svakako, ne možete kriviti ljude zbog njihovih maštarija. Bog je svedok da je Artur Rejven to shvatio. "Pogledajte šta sam našla u Romijevom dokaznom materijalu", rekla je Pamela. "5. jula 1991. on je bio osuðen na ztvorsku kaznu zbog kršenja uslovne kazne. Ubistva su se desila u zoru 4. jula. Zar "osuðen na zatvorsku kaznu" ne znaèi da je on veæ bio u zatvora? "To znaèi samo da je neko vreme proveo u zatvoru. Ne mora da znaèi da je tamo bio 4. jula. Da li u njegovim papirima stoji da je 4. jula bio u zatvoru?" "Ne. Ali to ipak treba istražiti, zar ne?" To je bilo nešto što je trebalo istražiti pre deset godina, kada su dokumenti još uvek postojali. Pa èak i tada bi federalni sud verovat-no Gendolfu odobrio samo jedno kratko odlaganje izvršenja kazne, za koje vreme bi Artur i Pamela bili priniðeni da se koprcaju u upornom - ali uzaludnom - dokazivanju te fantomske teorije. Popravljive greške 13 Iznerviran saznanjem da æe, izgleda, opet samo traæiti vreme, Artur je pritisnuo gas i osetio u reakciji svojih kola neko nejasno zadovoljstvo. Auto je kupio pre dva meseca, kao svojevrsnu nagradu zato što je postao ravnopravan partner u advokatskoj kancelariji. Bio je to redak luksuz koji je sebi dozvolio, ali je ta kola retko palio, jer mu se èinilo da njihovom kupovinom ne poštuje uspomenu na svoga oca, divnog èoveka, koji je nedavno umro, i koji se isticao preteranom štedljivošæu. "Pogledajte ovo", kazala je Pamela. Iz debele fascikle na svom krilu, izvukla je presudu Romija Gendolfa i proèitala njen uvodni deo. Romi je bio lopov i lopovski jatak. Imao je u dosijeu pola tuceta osuda za prevaru, kraðu, posedovanje ukradenih stvari, "Ali ništa sa pištoljem", rekla je Pamela. "Nema nasilja, nema napastvova-nja žena. Kako to da se odjednom bacio na silovanje žena i postao ubica?" "Praksa, praksa, praksa", odgovorio je Artur. Krajièkom oka vide kako je Pamela stisnula svoje pune usne. Opet je uprskao. Kao i uvek. Artur nije taèno znao šta on to èini ženama, tako da je u svojoj trideset i osmoj godini i dalje bio samac. Izgled je prva stvar, to je i on znao. Od mladosti je bio bled i pognut, kao neki sredoveèan èovek. Za vreme studija imao je kratak i bolan brak sa Marijom, rumunskom emigrantkinjom. Posle toga nije imao ni vremena ni želje da sve još jednom poèinje iznova. Suviše vremena posveæivao je poslu - toliko žestine i strasti unetih u svaki sluèaj, toliko noæi i vikenda u kojima je bio sreæan što je sam i što ima vremena da se skoncentriše. Zatim, njegovu pažnju tokom godina su odvlaèili i sve slabije zdravlje njegovog oca, i pitanje šta da se èini sa Suzan, svojom sestrom. Ali sada, dok je tražio bilo kakav znak da se Pamela zanima za njega, on je, zbog svoje gluposti, osetio poniženje. Njegove nade u pogledu nje bile su isto toliko preterane koliko i njene nade u pogledu Gendolfa. Osetio je potrebu da ih oboje kazni. "Vidi", rekao je Artur, "naš klijent, Gendolf Romi! Ne samo što je odmah sve priznao i ponovio svoje priznanje, veæ se na sudu branio duševnom bolešæu. A to je njegovog advokata nateralo da prizna da je Romi poèinio taj zloèin. Zatim, imamo još deset godina molbi i peticija i habeas corpus postupaka, sa dve razlièite postavke novih advokata i niko od njih nije pomenuo da je Romi nevin. 14 Skot Tamu Popravljive greške 15 Na stranu Romi, koji se èetrdeset i peti dan posle zloèina, se-æao jedino da je to uradio. Mislite li da je advokatima prè nas rekao da je nevin? To zna svaki brucoš - novi advokat, nova prièa. Artur se nasmcjao pokušavajuæi da sebi da izgled èoveka koji poznaje svet, meðutim, istina je bila u tome, da se on nikada nije stvarno prilagodio trikovima advokata koji brane kriminalce. Otkad je napustio mesto državnog tužioca, Artur je retko bio branilac, osim u sluèajevima kada je neki od klijenata bio osumnjièen za finansij-ske malverzacije. Zakon kojim se on uglavnom bavio u graðanskim parnicama, bio je èistiji, sreæniji zakon, u kome su lagale obe strane, a pokrenuti sporovi su se odnosili na sitne stvari ekonomske politike. Godine koje je proveo kao državni tužilac izgledale su mu kao doba u kome je svakodnevno bio prisiljen da èisti poplavljeni podrum, u kome je oštar smrad zarazio skoro sve oko sebe. Neko je kazao kako vlast kvari ljude. Ali ova izreka je važila podjednako i za zlo. Zlo kvari. Jedan izopaèen èin, neki primer velike duševne izopaèenosti koja prevazilazi granice onoga što može da se zamisli -otac koji je bacio dete sa desetog sprata; bivši student koji je svom profesoru odsekao glavu; ili neko, ko je, poput novog Arturovog klijenta, ne samo ubio troje ljudi veæ i oskrnavio jedno od tela svojim utiskom takva dela prljaju svakoga ko im se približi. Policajce. Tužioce. Branioce. Sudije. Niko od njih u prisustvu takvih sluèajeva, ne reaguje sa onom nepristrasnošæu, koju od njih zahteva zakon. Postoji samo jedno pravilo: razdvojiti stvari. Artur nije želeo da se vraæa u oblast u kojoj je haos neizbežan. Posle petnaest minuta oni su stigli tamo. Radjard je bio mali grad, nalik mnogim gradovima na Srednjem zapadu, sa centrom od nekoliko sumornih graðevina, potamnelim od gareži, i nekoliko limenih hangara sa valovitim plastiènim krovovima, u kojima su bile smeštene razne prodavnice poljoprivrednih alatki. Na rubovima se širilo malo predgraðe, sa èistim alejama i dvorišnim kuæama, rezultatom ekonomske sigurnosti, koju je pružala neobièna osnovna industrija - zatvor. Kada su napustili ovaj filmski prizor - naselje sa javorovim dr-veæem i ograðenim kuæama, pred njim je iznenada, na kraju stambenog bloka, kao monstrum iz filma, iznenada iskrslo ogromno naselje, sastavljeno od nepovezanog mnoštva žutih zgrada, poznatih po svojim uskim prozorima. U centru ovih kuæa bilo je jedno kameno zdanje, toliko èvrsto da je moglo poticati još iz srednjeg veka. Oko tih kuæa nalazio se ne samo zid visok deset stopa, veæ i rov ispunjen šljunkom iz koga su virili èelièni šiljci i ograde od bodljikave žice, koja je blistala na suncu. Pošto su se upisali u zatvorsku prijavnicu, bili su upuæeni unutra da saèekaju dok se Romi ne pojavi. Za to vreme Artur je ponovo pregledao Romijevo pismo, koje je preko raznih posrednika stiglo do apelacionog suda. Bilo je sastavljeno od zbrkanih škrabotina, ispisano raznim bojama, i drugim stvarima, da bi teško moglo da se nazove detinjim. Sam pogled na pismo uveravao vas je da je Romi Gendolf istovremeno i oèajan i blesav. Dragi sudijo, Ja èekam SMRTNU KAZNU za zloèin koji nisam nikad Poèinio. Oni kažu da sam iskoristio sve molbe i da se 1 sve okrenulo protiv mene. Èak i da sam NEVIN, "dvokati koji imaju moj dosije u Državi kažu da me ne mogu sad zastupati, zbog federalnih zakona. Šta mogu d"uradim? Dan kada æe izvršiti kaznu je 23. maj!!!! Ne merem da dobijem odlaganje sve dok ne dobijem habeas, ali ja nemam "dvo-kata. Šta mogu da radim? Može li neko tamo da mi pomogne? Ubiæe me, a ja nisam nikad nikog povredio, ni u ovom, ni u drugim sluèajevima, kako se sad dobro seæam. POMO-ZITE MI. JA NIKOG NISAM UBIO. Nikad!!!! Vrhovni apelacioni sud izdao je naredbu da se Gendolfova korespondencija ima smatrati jednom ponovljenom peticijom za ubla-ženje kazne i na osnovu federalnog statuta o habeas corpusu, odredilo mu advokata - Artura. Sudije èesto nasumice mahnu svojim èarobnim štapiæem i neku nevoljnu žalbu - nekog potpuno zauzetog advokata - pretvore u dobrog princa, koji besplatno brani klijenta, i koji, zbog pravila suda, to ne može da odbije. Neki bi ovo naime-novanje shvatili kao kompliment; sud od poštovanog bivšeg državnog tužioca traži da pre konaènog èina, izvede još jedan zakonski ritual. Ali to je bilo dodatno optereæenje za jedan ionako težak život. Najzad je proèitano Romijevo ime. Pamela i Artur su ušli u zabranjenu oblast, i onda se prva od mnogih elektronskih reza zatvo-nla i vrata od neprobojnog stakla sa èeliènim šipkama, neumitno su se zatvorila za njima, dok su išli za èuvarom. Prošlo je mnogo go16 Skot Tarou dina otkako je Artur posetio neki zatvor - ali je Radjard na svoj naèin bio veèan. Nema ustaljene procedure. Procedura se, koliko se on seæao, menjala posle nekoliko dana. Vlasti - državno zakonodavstvo, guverner, zatvorska uprava - stalno su pokušavali da poprave zatvorsku disciplinu, da zaustave širenje šverca, da kontrolišu zatvorske bande, da žitelje zatvora, ovejane varalice, spreèe da varaju. Uvek je postojala nova forma da se ispuni, novo mesto za odlaganje novca, kljuèeva, mobilnih telefona - razne zabrane ove velike kuæe. Uvek je postojala nova kapija kroz koju je trebalo proæi, nova vrsta pretresa. Ali raspoloženje, atmosfera, ljudi - to je bilo veèno. Boja je bila sveza; podovi su blistali od èistoæe. Ali to nema veze. Mogli su ih ribati koliko god hoæe. Sa tako mnogo ljudi na tako malom prostoru, sa otvorenim nadzorom svake æelije, atmosfera je bila uprljana mirisom ljudskog propadanja i nekim teškim zadahom od koga je Arturu, isto kao i pre više godina, bilo muka. Dole, na dnu niskog hodnika obloženog ciglom, saèekala su ih vrata pokrivena metalnom zelenom ploèom. Na njima je bila urezana samo jedna reè: "Osuðeni". Iza njih se nalazila advokatska soba, koja je zapravo bila sastavljena od dve prostorije, mali prostor pode-Ijen zidom koji je lièio na staklo koje stoji ispred blagajnika, sa metalnim kanalom kroz koga su mogli da se proturaju papiri. Iako je to kršilo svaki princip tajnosti razgovora advokata i klijenta, zatvorski režim je sebi dao za pravo da u uglu zatvorenikovog dela sobe postavi stražara. Iza tog prozora nalazio se Romi Gendolf, tamnoputa kreatura sa neurednom kosom, obuèen u preširoko žuto odelo, koje nose samo oni zatvorenici koji su osuðeni na smrt. Ruke su mu bile vezane i on je, za vreme razgovora, morao obema rukama da drži telefon. Artur je sa svoje strane podigao slušalicu, i, dok su se predstavljali, držao je izmeðu Pamele i sebe. "Vi ste prvi pravi advokat kojeg sam dobio", rekao je Romi. "Ostali su bili branioci po službenoj dužnosti. Mislim da sad sa pravim advokatima imam i pravu priliku". Romi se nagnu napred da im objasni svoje reci. "Ja sam slede-æi žuti èovek koji æe da o"ladi, znate li to? Svi me veæ gledaju. Sigurno se razlikujem, jerbo æu biti mrtav." Pamela se iznenada nagnula nad dokumentom i izgovorila nekoliko ohrabrujuæih reci. Obeæala je, da æe njih dvoje, još danas tražiti odlaganje kazne. Popravljive greške 17 "Da", rekao je Romi, "jerbo sam nevin, èovcèe. Nikog nisam ubio. Hoæu taj DMK test, èoveèe, gledaj da ga dobijem." Tih dana DNK je bila prva misao koja je svakom padala na pamet, ali to nije Romiju pružalo nikakvu nadu, jer nikad se nije tvrdilo da je on na pozornici ostavio bilo kakvu genetièku evidenciju - krv, spermu, kosu, deo ogrebane kože, èak ni pljuvaèku. Odjednom, bez upozorenja, Gendolf je svoj dugi prst uperio na Pamelu. "Lepa si, baš kako si zvuèala na telefonu", kazao joj je. "Mislim da bi trebalo da se udaš za mene." Osmeh koji se pojavio iznenada je nestao sa Pamelinog lica kad je shvatila da je Romi smrtno ozbiljan. "Èovek treba da se oženi, pre nego što umre", rekao je Romi. "Zar to nije dobra ideja?" "Sjajno", pomislio je Artur, "evo suparnika." "Privukla si me", rekao joj je Romi, "mogao bih da budem dobar muž." Sudeæi po njenom ukoèenom izrazu, Pamela nije ovako zamišljala valjano zastupanje klijenta. Artur koji nije znao kako da zapoène razgovor, brzo je uzeo presudu sudije Saliven, kojom se Romi Gendolf osuðuje na smrt i poèeo da je èita naglas. "Avg- šta? Ko sad?" pitao je Romi Gendolf. "Avgustus Leonidis", kazao je Artur. "Poznajem li ga", pitao je Romi. Oèni kapci su mu podrhtavali od napora, dok je pokušavo da se seti imena. "On je jedan od ono troje", rekao je Artur tiho. "Koje troje?" "Onih troje, za koje tužilac tvrdi da si ih ti ubio." Priznao si da si ih ubio, pomisli Artur. Ali, trenutno nije bilo potrebno naglašavati nijanse. "Ne", rekao je Romi, "mislim da ga ne poznajem." Romi je zatresao glavom. Gendolf se bližio èetrdesetoj. Imao je žuækaste oèi i, po svemu sudeæi, krv obe Amerike u svojim venama. Prema savremenom naèinu izražavanja, on je bio "crn", ali bilo je u njemu belih, i indijskih i latinoamerièkih primesa. Kosa mu je bila neuredna i nepodšišana, nedostajalo mu je nekoliko zuba, ali nije bio ružan. Blesavost je, kako se èini, na neki naèin bila njegova suština. Gledajuæi u Romijeve oèi koje su letele kao poludeli insekti na svetlosti, Arturu je bilo jasno zbog èega su se njegovi advokati usme18 Skot Tarou rili na psihijatrijsku odbranu. Po onome kako ljudi obièno tumaèe reè "lud", Romi je to oèigledno bio. Ali nije bio dovoljno lud. So-ciopata. Liènost na granici raspada, ali ne i potpuno šizoidan. Ne potpuno izgubljen u svojoj pustinji, ne sasvim bez sposobnosti da razlikuje dobro od zla, što zakon zahteva da odbrana dokaže. "Nisam od vrste koja ubija", dodao je Romi na kraju. "Dobro, ali osuðen si zbog ubistva troje ljudi - Avgustusa Le-onidisa, Pola Džudsona i Lujze Rimardi. Kažu da si prvo pucao u njih, a onda ih zakljuèao u zamrzivaè." Tužilac je takode tvrdio da je on i sodomisao Lujzu, posle smrti, mada je to Romi, verovatno zbog stida, odbio da prizna. Sudija Saliven je, meðutim, samostalno procenila ovaj sluèaj, i bez porote, pronašla da je kriv i po toj taè-ki. "O tome ništa ne znam", rekao je Romi. Onda ih je pogledao iskosa kao da èe s tom primedbom da zakljuèi temu. Artur, èija je sestra Suzan bila luda od Romija, lupkao je po staklu, da bi se uverio da se Romijeva pažnja opet usmerila na njih. Sa ljudima kao što su Romi i Suzan, ponekad ti se èini da gledaju kroz tebe dok razgovaraš s njima. "Èiji je ovo rukopis?" blago je upitao Artur i ispod stakla gurnuo Romijevo priznanje. Stražar je skoèio sa svog mesta i tražio da pregleda svaku stranu, da se uveri da nešto nije sakriveno u njima. Romi je neko vreme ispitivao taj dokument. "Šta misliš o akcijama?" upitao je. "Jesi li ikad posedovao akcije? Na šta lièe?" Posle dužeg æutanja, Pamela je poèela da objašnjava kako radi berza. "Ne. Mislio sam da kažem da ti imaš akcije? Kakav je to ose-èaj, i uopšte? Èoveèe, ako ikad izaðem odavde, hoæu da skupim neke akcije. Onda æu na TV-u gledati izveštaje sa berze. Gledaæu kako stoje moje akcije." Pamela je nastavila da objašnjava mehanizam korporativne svojine, a Romi je posle svake reèenice klimao glavom, ali je bilo vidljivo da je odsutan. Artur se ponovo vratio na presudu, koju je Romi držao u ruci. "Tužilac tvrdi da si to ti napisao." Romi je oborio pogled. "To je ono što sam i ja mislio", rekao je. "Kad se to pogleda i uopšte, rekao bih da je moje." "Dobro, taj papir kaže da si ubio troje ljudi." Popravljive greške 19 Romi je konaèno okrenuo prvu stranu. "Ovo ovde", kazao je, "to za mene nema smisla." "To nije istina?" "Èoveèe, to je bilo tako davno. Kad se ovo dogodilo?" Artur mu je odgovorio, Romi je opet seo. "Toliko dugo sam ovde?" "Da li si ti u policiji napisao ovo priznanje?" pitao je Artur. "Znam da sam nešto napisao u policijskoj stanici. Ali niko mi nije rekao da je ..."

You need to upgrade your Flash Player , or try to enable javascript in order see this document properly.